Izvor: RTS, 09.Dec.2016, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petrović: Budžetski deficit relativno nizak
Predlog budžeta za 2017. godinu je kredibilan, jer obezbeđuje relativno nizak deficit od 69 milijardi dinara, što će dovesti do blagog umanjenja javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod i tokom 2017. godine, ocenjuje predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Petrović kaže da Savet saopštava da nema većih rizika da će prihodi znatno podbaciti u odnosu na plan, niti da će se rashodi otrgnuti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kontroli.
Ocenio je da su ciljevi u Fiskalnoj strategiji za period 2017-2019. godine u osnovi dobri i prihvatljivi, ali nedostaju konkretne reformske mere za sprovođenje tih ciljeva.
Petrović je na konferenciji za novinare istakao da je u trogodišnjem budžetskom planu Vlada planirala smanjenje deficita do 2019. godine na jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, čime bi se javni dug spustio ispod 70 procenata BDP-a.
Kako je dodao, Fiskalnom strategijom je projektovano da se fiskalni deficit svede na 0,5 BDP-a do 2025. godine, što bi rezultiralo padom javnog duga na ispod 60 procenata.
"Međutim, trogodišnji program ne sadrži reformske mere kojima bi se podržalo obaranje budžetskog deficita i posledično smanjenje javnog duga, što predstavlja rizik", ukazao je Petrović.
Dodao je, takođe, da je za održavanje postignutih rezultata neophodna reforma poreske uprave i promena u pristupu sprovođenja racionalizacije i reforme opšte države.
Problemi nereformisanog javnog sektora, kako je konstatovao, nisu otklonjeni, što predstavlja pretnju od neplaniranih i velikih budžetskih troškova u srednjem roku.
Kako je rekao, u Fiskalnoj strategiji se ne predviđaju novi izdaci prema dugovima državnih preduzeća, ali su ona i u 2016. godini nastavila da gomilaju dugove tako što ne plaćaju račune za struju, gas.
Ukoliko država nastavi da preuzima njihove dugove, to bi moglo da utiče na rast budžetskog deficita za 0,5 odsto BDP-a godišnje, upozorio je Petrović, dodajući da bi zato te rashode trebalo uračunati u budžet na vreme.
Petrović je među rizike svrstao i nepostojanje izlazne strategije iz privremenog programa smanjenja plata i penzija u javnom sektoru, koje je doprinelo sa oko 40 odsto dosadašnjem padu budžetskog deficita.
"Kada istekne privremeni program preti vraćanje tih rashoda na teret budžeta, što može da dovede do ponovnog rasta budžetskog deficita za 0,4 odsto BDP-a", rekao je Petrović, dodajući da Vlada treba da definiše fiskalno odgovoran model za prelazak sa privremenog na trajno uređenje visine plata i penzija.
Najveći rizik, prema njegovom mišljenju, predstavlja loše poslovanje javnih i državnih preduzeća koja već sad predstavljaju ogroman teret za budžet.
Kako je ukazao, garantovani dugovi "Srbijagasa", "Železnica", "Galenike" i drugih preduzeća u restrukturiranju iz perioda 2010-2014. godine koštaće budžet u 2017. godini oko 300 miliona evra.
Petrović je rekao da je broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen za oko 25.000 ljudi umesto prvobitno planiranih 75.000, tako da uštede od racionalizacije kadrova nisu postignute na planiran i održiv način.
Kako je ocenio, smanjenje broja zaposlenih je sprovođeno linearno i neselektivno, tako da su odlazili i produktivni i neproduktivni zaposleni.
Produženo trajanje zabrane zapošljavanja i u 2017. godini već postaje opasnost za funkcionisanje nekih važnih segmenata države kao što su prosveta i zdravstvo, rekao je Petrović i zaključio da to za posledicu može imati pojavu novog talasa zapošljavanja i rasta broja zaposlenih u narednim godinama.
