Izvor: Blic, 02.Mar.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petrohemiju hoće Iranci
Pančevačka fabrika „Petrohemija”, jedan od najvećih domaćih izvoznika, mogla bi uskoro da dobije dugo priželjkivanog strateškog partnera. Veliko interesovanje za poslovnu saradnju sa ovom fabrikom pokazao je Iran, što su „Blicu” potvrdili i članovi naše delegacije koja je protekle nedelje boravila u Teheranu.
Strateško partnerstvo, model kome naša država sve više teži kada je u pitanju privatizacija, za prvog srpskog proizvođača petrohemijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proizvoda konačno bi označio početak izlaska iz krize zbog brojnih dugova u koje je ovaj gigant zapao. Prilika da se pregovori konkretizuju otvara se već u sredu, kada bi u Beograd trebalo da doputuje delegacija koju će predvoditi iranski šef diplomatije, a u razgovorima bi trebalo da učestvuju i eksperti za naftu i energetiku.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, koji je bio šef privrednog dela naše delegacije, ističe da su tokom posete naše državno-privredne delegacije Teheranu predstavnici Ministarstva za naftu iskazali veliko interesovanje za strateško partnerstvo sa „Petrohemijom” iz Pančeva, imajući u vidu energetski položaj Srbije u Evropi.
Baš zbog toga je u iranskom ministarstvu nafte dogovoreno da u delegaciji koja u Beograd stiže 4. marta na čelu sa šefom diplomatije bude i ekspert za naftu i energetiku zbog razgovora sa rukovodstvom pančevačke „Petrohemije”.
„Petrohemija” veliki deo prihoda ostvaruje od izvoza i to u visini od oko 170 miliona evra godišnje, ali je trenutno u jako teškoj finansijskoj situaciji. Dugovi ove fabrike prema drugim preduzećima se sve više gomilaju, pa je trenutno najveći dug Naftnoj industriji Srbije u visini od 60 miliona evra, dok „Lukoilu” duguje 35 miliona evra, a „Srbijagasu” devet miliona evra!
U „Petrohemiji” zato ne kriju da bi oberučke dočekali strateško partnerstvo.
Saša Pavlov, savetnik generalnog direktora „Petrohemije”, koji je bio na pregovorima u Iranu, objašnjava da će sa njihovim ekspertima konkretno razgovarati o eventualnom strateškom partnerstvu sa iranskim petrogasnim kompleksom.
- Mi želimo strateško partnerstvo, a ne privatizaciju, koje bi se odnosilo na stabilno snabdevanje sirovinama naše „Petrohemije”, jer se zna da se u toj zemlji nalazi 11,5 odsto rezerve svetske nafte. Očekujemo da u pregovorima dođemo do dobre cene i povoljne destinacije, kao što je Crnomorska, da bi se smanjila cena primarnog benzina koji je nama ulazna sirovina od koje najviše zavisimo - objašnjava Pavlov i dodaje da je visoka cena primarnog benzina na svetskom tržištu ključni faktor loše poslovne pozicije „Petrohemije”, uz neredovno snabdevanje od strane bivših poslovnih partnera.
Kako je „Petrohemija”, posle „US Steela”, naš najveći izvoznik, ovo strateško partnerstvo bi za Srbiju značilo povećanje budžetskih prihoda, a 3.000 radnika bi ostalo na poslu, dodaje Pavlov.
Ovo je inače samo deo šire saradnje koju će Srbija i Iran ostvariti u narednom periodu kada bude bio potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. Pregovori se nastavljaju u aprilu kada u srpsku prestonicu stiže državno-privredna delegacija iz Teherana. Ministarstvo ekonomije, tokom prošlonedeljnog boravka naše delegacije u Iranu, predalo je nacrt sporazuma, a preostalo je usaglašavanje o veoma malom broju pitanja. Pregovori se, pored energetike, vode i u oblasti prehrambene industrije, transporta, rudarstva, investicija i direktne međubankarske saradnje.
Miloš Bugarin kaže da o detaljima nacrta sporazuma još ne može da se govori javno.
- Ti pregovori se formalno vode između našeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i iranskog ministarstva za trgovinu. Neusaglašenih stavova nema mnogo. Nama je iransko tržište veoma važno, jer je to država sa više od 70 miliona stanovnika i velikim potencijalom u energetici, a zahtevi njihovog tržišta za naše uslove su zaista veliki. Otuda očekujemo povećanje izvoza nakon potpisivanja sporazuma, što će biti urađeno najkasnije do septembra - kaže Bugarin za „Blic”.
Goša: Kupci iz EU odlažu ugovore
Vlastimir Nešić, generalni direktor „Goša holdinga” iz Smederevske Palanke, kaže da je ova firma na iranskom tržištu prisutna već sedam godina, ali da povećanje izvoza u tu državu ublažava probleme koji nakon izbijanja globalne ekonomske krize imaju sa kupcima iz EU.
- Imamo oko 700 radnika, povećanje obima izvoza u Iran bi nam bilo kompenzacija za odlaganje ugovora koje imamo sa partnerima u EU, gde je do sada išlo 80 odsto naše proizvodnje, ali nam zbog krize ti ugovori stoje, kupci odlažu realizaciju - kaže Nešić.
„Krušik” čeka odgovor
U valjevskim „Krušik akumulatorima” za 15 dana očekuju prve zahteve sa iranskog tržišta za dostavljanje ponude i veoma mnogo očekuju od započinjanja poslovne saradnje.
- U iranskom Udruženju proizvođača naftnih derivata i petrohemijskih proizvoda rečeno nam je da, s obzirom na kvalitet naših akumulatora, ima šanse da se nađemo na tom tržištu i da će naše kataloge proslediti svojim komercijalnim službama. Drugi sastanak je bio u Privrednoj komori Irana, čiji je potpredsednik rekao da oni imaju veliki broj rudnika sa podzemnom eksploatacijom, kojima mogu biti potrebni naši akumulatori i lampe koji se koriste u srpskim rudnicima - kaže Života Ćosić, direktor „Krušik akumulatora”.
