Izvor: Večernje novosti, 20.Jun.2016, 23:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet godina nisu znali da potroše 305 miliona

Uskoro nova odluka o tome kako će da se investira novac namenjen razvoju nauke u Srbiji. Realizacija kredita oduzeta Jedinici za upravljanje projektima i dodeljena Marku Blagojeviću VLADA Srbije oduzela je Jedinici za upravljanje projektima (JUP) realizaciju kredita vrednog 305 miliona evra i novcem će ubuduće raspolagati Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima na čijem čelu je Marko Blagojević, saznaju "Novosti". Odluka je doneta na poslednjoj sednici Vlade, a razlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << što je JUP ostao bez najvećeg posla koji je imao je to što je kredit trebalo da bude realizovan još pre dve godine. Odluka da li šta će od predviđenih projekata biti finansirano i gde će sredstva biti preusmerena biće doneta krajem godine. Još se ne zna ni da li vlada razmišlja o gašenju JUP-a, s obzirom na to da im je uzela najveći posao koji su imali. Novcem iz kredita trebalo je da budu izgrađeni nanocentar, superkompjuting centar "Plavi Dunav", kampusi biomedicinskih i IT nauka... Ništa od toga nije ni započeto, a realizovano je tek oko trećine kredita. Zbog toga su bile nezadovoljne i Evropska investiciona banka (EIB), koja je ovaj zajam dala, i Vlada Srbije, koja ga je uzela. "Novosti" su na probleme u radu JUP i kašnjenje realizacije kredita upozoravale mnogo puta. Da je upravljanje projektom Istraživanje i razvoj koji se finansira iz ovog kredita dodeljeno Kancelariji, potvrdio je "Novostima" i Marko Blagojević. - Moraćemo da uradimo reviziju projekata, predloženih na konkursu koji je prošle godine raspisalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Tada je prijavljeno 60 infrastrukturnih projekata - renoviranja, dogradnje i izgradnje objekata, a predložen je izbor 22. U ovom trenutku je u toku izrada Strategije srednjoročnog razvoja naučne infrastrukture, u saradnji sa Svetskom bankom i EU. Očekujemo da strategija bude gotova u roku od šest meseci. Smatram da je razumno sačekati da strategija bude gotova, da njom bude utvrđen pravac razvoja naučne infrastrukture, pa tek potom izabrati projekte za koje strategija utvrdi da su za našu zemlju najpotrebniji. Blagojević dodaje i da bi imalo smisla uzeti u obzir i mogućnost da se iz ovog kredita finansiraju i ulaganja u nastavno-naučne baze koje u isto vreme imaju i širu društvenu korist. To, na primer, mogu da budu instituti kliničkih centara, da se sredi Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj, porodilišta, Urgentni centar i druge klinike koje se istovremeno bave i naučno-istraživačkim radom. - U kratkom roku i nakon konsultacija sa svim relevantnim akterima predložićemo Vladi Republike Srbije projekte za koje smatramo da bi trebalo da budu realizovani, a na Vladi je svakako da donese konačnu odluku o tome na koji način će Srbija raspolagati ovim novcem - zaključuje Blagojević. Vest da je JUP ostao bez kredita, u ovom preduzeću nisu mogli da potvrde, jer prema rečima direktora dr Gorana Kvrgića, "nemaju nikakve zvanične informacije da se nešto promenilo u upravljanju i realizaciji kredita EIB-a". On se slaže s tim da Vlada ima razloga da bude nezadovoljna i krivicu prebacuje na svoje prethodnike.I TOALET-PAPIR NA KREDIT KAKO je naučna kasa poprilično prazna, novac iz kredita Evropske investicione banke troši se godinama i za najsitnije tekuće troškove - tonere, produžne kablove, pa i toalet-papir. Uobičajena stavka na fakturama koje šalju instituti je i po nekoliko hiljada rolni toalet-papira. - Nije mi poznat zvaničan stav Vlade Srbije i EIB-a u vezi sa dinamikom, načinom i realizacijom kredita, ali da sam član Vlade Srbije, i ja bih bio nezadovoljan, s obzirom na kašnjenje koje sam zatekao - kaže Kvrgić za "Novosti". - Realizacija projekta započeta je 2011. godine i sporo se odvijala, te većina započetog nije realizovana. Tako je bilo sve do 2015. godine, kada je novo rukovodstvo hitno reagovalo i pokrenuli smo sve nabavke, što je rezultiralo velikim brojem isporučene opreme i potrošnog materijala. Od početka 2015. godine do danas, u odnosu na ukupno povučena sredstva kredita, realizovano je ili alocirano oko 35 odsto. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić kaže za "Novosti" da je za ministarstvo svejedno ko je zadužen za sprovođenje kredita, ali ipak očekuje da Kancelarija bude efikasnija, s obzirom na to da se već pokazala dobro na projektima realizovanim nakon poplava. - Predstoji nam potpisivanje novog ugovora sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima, ali je neophodno da prethodno bude produžen rok za realizaciju kredita. Postoji saglasnost vlade i EIB da se rok produži do 2018. godine - kaže Verbić. - Kada sa Kancelarijom bude završena primopredaja ovog posla, moći ćemo da se bavimo odabirom projekata koji će biti finansirani. Neki tenderi nisu bili realizovani po dve-tri godine, tako da se nadam da će sada sve biti mnogo efikasnije. On potvrđuje da će se čekati da bude završena strategije naučne infrastrukture, kako bi se odredili prioriteti u koje će država da ulaže. To će biti "mapa puta", koja je deo Strategije naučnog i tehnološkog razvoja. - Sigurno ćemo da bude racionalniji nego ranije - kaže Verbić. - Trudićemo se da investiramo tako da se to uklapa u planove međunarodne saradnje naših instituta. Važno je da našu infrastrukturu usklađujemo sa svetom. Kredit iz koga sve to treba da se finansira Vlada Srbije uzela je još 2010. godine, u vreme kada je ministar nauke bio Božidar Đelić, a investicije planirane ovim novcem ucrtane su i u strategiju naučnog razvoja. Jedna od njih je bio Centar za promociju nauke, čija cena je sa početnih deset miliona volšebno porasla na 65 miliona evra. Presekao je ministar Srđan Verbić i rekao da se ovaj centar neće graditi. Moraće da usledi i revizija ostalih projekata, jer su predviđeni neki preveliki zalogaji, zgrade koje skromni naučni budžet od jedva 0,3 BDP ne bi mogao da održava. PROSEČNA PLATA 100.000 DINARA JUP je poslednjih godina utrostručio broj zaposlenih, i sada ih je 98 sa ugovorom na neodređeno, plus saradnici koji nisu "za stalno". Prosečna neto zarada je oko 100.000 dinara. Godišnji trošak u budžetu samo za plate stalno zaposlenih je, sa doprinosima i porezom, oko 160 miliona dinara. U završnim izveštajima ovog preduzeća može da se vidi da su, recimo, za zarade u 2014. godini planirali 150 miliona, pa još 40 miliona za ugovore o delu, dnevnice i druga davanja zaposlenima. Te godine, vidi se u istom izveštaju, nije realizovano gotovo ništa od planiranih poslova.

Nastavak na Večernje novosti...