Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Okt.2020, 19:37

Perspektiva organske proizvodnje u Šumadiji

Prema poslednjim podacima u Srbiji se pod organskom proizvodnjom nalazi svega 20.000 hektara sa nekih 6.000 registrovanih proizvođača organske hrane. I pored toga što mnoga domaćinstva imaju uslove za ovaj vid proizvodnje najčešći problem je nedovoljna informisanost o uslovima za dobijanje sertifikata, ali i proces koji traje tri godine kako bi nosilac imanja dobio status organskog proizvođača.

Vladimir Ocokoljić se u selu Botunje kod Kragujevca bavi organskim stočarstvom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a pre dve godine ušao je u proces sertifikacije. Na svom imanju Vladimir pravi kozji sir i mleko, ali kako sam kaže celokupna proizvodnja mora da bude organska, od proizvodnje hrane za životinje do uslova držanja.

"Početak je izvorni od hrane da bi to bila organska proizvodnja, a ovo je samo krajnji proizvod. Morate da proizvedete neko žito, kukuruz, a ukoliko to žito prskate ili koristite hibridno seme to onda više nije organsko. Mi imamo sada 12 koza i oko dvadesetak jaradi, to je stado od više od 30 koza i potrebno je otprilike tri hektara paše. Voda nam je sa obližnjeg brda i ovo je jedna od poslednjih kuća i poslednjih imanja u selu", rekao je Vladimir Ocokoljić, proizvođač organske hrane, selo Botunje, Kragujevac.

Vladimir Ocokoljić pored kozjeg mleka pravi i sir. Kako sam kaže, ne možete da u organskoj proizvodnji imate velike količine samih proizvoda, ali kvalitet možete pa je potražnja za organskim kozjim mlekom i sirom velika u Šumadiji.

"Taj polu tvrdi sir je pikantan, tvrd, dugo stoji i više je slan, a odgovara uz vino ili rakiju. Onda pokušavamo da napravimo i neke fine, ekstra sireve prima kvaliteta sa tartufima. Planiramo da kupimo i jedan broj ovaca mlečnih i da pokušamo da pomešamo kozji sa ovčjim da bi dobili još na kvalitetu jer je ovčji malo masniji", saopštio je Vladimir.

Sama Šumadija ima veliki potencijal kada je organska proizvodnja u pitanju a najviše zbog udaljenih i usitnjenih imanja. Iako veliki broj domaćinstava ima uslove za ovaj vid proizvodnje malo je ljudi koji se odlučuju da uđu u proces sertifikacije.

"Vezivanje je isključeno, kao i držanje životinja u kavezima, takođe i uklještivači, recimo kod krmača su isključeni, dakle sve ono što je neka stega za domaće životinje je isključeno, jer one moraju da budu relaksirane, a takođe ono što je vrlo bitno je ta hrana koja se daje tim domaćim životinjama, jer i ona mora da bude proizvedena na sopstvenom području, odnosno na sopstvenom imanju. Možda je i ta stočarska organska proizvodnja i najsloženiji vid proizvodnje, jer ona ne može bez te biljne organske proizvodnje", izjavio je Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo.

"Ljudi se čak i bave organskom proizvodnjom, koriste sve metode organske proizvodnje, ali smatraju da je taj proces sertifikacije jako skup i nedostupan. Međutim, to i nije baš tako, čak je i ministarstvo poljoprivrede dalo subvencije baš za tu sertifikaciju i povraćaj je 50 % za ljude koji su uplatili sertifikaciju", rekla je Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo.

Vladimir Ocokoljić se i pored toga što se ranije nije bavio poljoprivredom odlučio na organsku proizvodnju, a plan mu je da sve proizvode prodaje na imanju i tako spoji turizam sa gastro ponudom Šumadije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...