Izvor: Politika, 14.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije na nizbrdici
Iako su penzioneri ohrabreni najavama resornog ministra da im prinadležnosti neće biti socijalna kategorija, one su i dalje daleko od pristojnih
Najave ministra rada Rasima Ljajića da penzije u Srbiji neće biti socijalna kategorija i da će se izmenama Zakona o penzijama koje su ovih dana u toku učiniti sve da budu koliko-toliko pristojne, ulile su novu nadu najstarijima. Međutim, ono što ih brine, a na šta još nisu dobili odgovor, jeste da li će novi propisi vratiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << švajcarsku formulu u usklađivanju penzija (jedna polovina rast plata, a druga inflacija).
O tome kako će se ubuduće usklađivati penzije juče nisu hteli da komentarišu ni u penzijskom fondu ni u resornom ministarstvu. Jer, kako kažu, u ovom času bi sve bilo u domenu spekulacija, budući da se još uvek "meri i premerava" gde uštinuti u republičkoj kasi a da se to u velikoj meri ne odrazi na "zdravlje" budžeta, i da se javna potrošnja, ipak, malo smanji.
Milan Nenadić, član Upravnog odbora Fonda PIO i predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže da bi usklađivanje 50 odsto s rastom troškova života i isto toliko sa zaradama usporilo dalji pad penzija, koje su već sada 53,2 odsto u odnosu na prosek plata. To je ispod zakonom dozvoljenog cenzusa koji propisuje automatsko usklađivanje čim iznos na čeku padne ispod 60 odsto proseka plata. Umesto vanrednog usklađivanja - svi ćute.
U trenutku dok poskupljuju meso i hleb, a u najavi je i korekcija cene struje, penzije nastavljaju da padaju. Čak ni naredna nova korekcija penzija, koja sledi od 1. oktobra, a koja bi prema sadašnjim procenama trebalo da iznosi oko pet odsto, neće ni izbliza pokriti ovakav rast troškova života. To ne znači ništa drugo do dalje obezvređivanje primanja najstarijih.
Junska prosečna plata bila je, primera radi, 27.882, a iznos na čeku 14.839 dinara. Ako se zna, dodaje Nenadić, da skoro 60 odsto srpskih penzionera prima upravo toliku penziju, onda je sasvim izvesno da sve veći broj najstarijih upada u zonu siromaštva. To bi, kako se veruje, nova izmena Zakona o penzijama trebalo da zaustavi.
U prilog rečenom i podatak da čak 170.000 penzionera mesečno primi manje od 100 evra, odnosno 7.587,60 dinara, a do 12.000 dinara njih oko 580.000.
Nenadić apeluje na nadleže da smanjivanje visoke javne potrošnje ili "peglanje" budžetskog deficita, koji može biti izazvan nekim drugim faktorima, ne plate penzioneri novim izmenama načina usklađivanja penzija. Jer, njihove prinadlženosti ni u jednom času nisu uticale na uvećanje javne potrošnje.
Upitan da prokomentariše šta bi pomoglo podizanju standarda penzionera, Nenadić kaže "u najmanju ruku vraćanje na švajcarsku formulu". Ali, ukoliko "ekonomske mogućnosti države pokažu da može i više, bilo bi dobro da se penzije sa 60 i više procenata usklađuju sa rastom zarada".
Kako "Politika" nezvanično saznaje, novim izmenama zakona "švajcarska formula nije u igri". Upućeni ističu da će se penzije najverovatnije i ubuduće većim delom usklađivati sa rastom troškova života i to s oko 70 odsto, dok će sa svega 30 procenata pratiti rast zarada.
Jasna Petrović
[objavljeno: 14.08.2007.]
