Izvor: Blic, 22.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije manje i sigurnije
Penzije manje i sigurnije
BEOGRAD - Novim Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji je u pripremi, predviđeno je da u osnov za penziju budu uključena primanja iz celog radnog veka, odnosno od 1970. godine otkad u fondu postoji evidencija o zaradama - potvrdila je juče Ljiljana Lučić, zamenik republičkog ministra za socijalna pitanja, učestvujući u radu Okruglog stola posvećenog reformi penzijskog sistema u našoj zemlji.
Prema njenim rečima, uvešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se novi bodovni sistem za određivanje penzija, obezbediti bolja kontrola naplate doprinosa, kao i obaveza plaćanja doprinosa za radnike angažovane na privremenim i povremenim poslovima i za zaposlene u omladinskim zadrugama. Kada je reč o invalidskim penzijama pooštriće se uslovi za ostvarivanje ovog prava, a već stečene invalidske penzije kao i one koje se tek ostvare biće podložne kontroli. Svi koji sada nisu u sistemu obaveznog osiguranja moći će prema odredbama ovog zakona da se osiguraju dobrovoljno i to po istim uslovima koji važe za zaposlene. Na primedbe penzionera da bi svaka reforma penzijskog sistema trebalo da vodi makar malom poboljšanju njihovog položaja, Lučićeva je odgovorila da se u ovom slučaju reforma radi da bi se napravio održiv i stabilan sistem. Ona je još jednom ponovila da nadležna ministarstva u Vladi Srbije zajedno sa ekspertima i predstavnicima Narodne banke Jugoslavije rade na programu vraćanja takozvanog 'starog duga' penzionerima i da bi obeštećenje najstarijih moglo startovati krajem ove godine.
- Ukoliko reforme koje se rade ne daju bolje rezultate od onih koje imamo sada, onda je reč o administrativnim restrikcijama. Te male restrikcije, kako ih zovu, već su, kada je o penzionerskim primanjima reč, postale dovoljno velike jer je uvođenje troškova života u sistem usklađivanja penzija trajno i do kraja života smanjilo primanja najstarijih - rekao je Jovan Krkobabić, predsednik Saveza penzionera Srbije, dodajući da troškove života nije trebalo uvoditi bar dok penzije ne dostignu visinu potrošačke korpe.
Osvrćući se na stalne tvrdnje da se penzije isplaćuju redovno, predsednik Saveza penzionera je ustvrdio da bi bilo pošteno reći da isplata penzija kasni mesec i po dana, što uopšte nije beznačajno po standard penzionera, budući da se njihova primanja zbog tog kašnjenja obezvređuju za četiri do šest procenata. Pero Kolundžija, predsednik Odbora za zaštitu prava penzionera rekao je da se ova penzionerska asocijacija zbog načina primene odluke Saveznog ustavnog suda posle podnošenja tužbi SUS u i Trgovinskom sudu za pomoć obratila i Evropskom sudu za ljudska prava.
Povodom te odluke suda i spornog načina na koji je protumačena i primenjena Ljiljana Lučić je izjavila da je retroaktivno dejstvo zapravo proizveo sam ustavni sud i da je po penzionere zapravo bilo povoljnije rešenje propisano izmenama zakona nego odlukom Saveznog ustavnog suda. R.Marković Novi penzioneri 'kraći' za trećinu penzije?
Povećanje obračunskog perioda koji ulazi u osnov za penziju po pravilu kao rezultat ima manje penzije. Tako penzioneri koji su u penziju otišli do 1972. godine, do kada se uzimao trogodišnji, odnosno petogodišnji obračunski period, imaju uglavnom veća primanja od onih koji su se penzionisali kasnije. Prema nekim procenama, uzimanje celog radnog staža umesto sadašnjih 10 uzastopnih najboljih godina smanjilo bi penzije budućih penzionera za oko 30 procenata. Međutim, treba očekivati, a i stručnjaci za ovu oblast na to ukazuju, da nadležni pri donošenju zakona neće dozvoliti da se naprave velike razlike između starih i novih penzionera i da će se, kao što se recimo uradilo u Hrvatskoj, naći model kojim će se eliminisati velike razlike u primanjima, preko opšteg vrednosnog boda ili na neki drugi sličan način. S druge strane, smatraju stručnjaci, novo rešenje biće povoljnije za one koji imaju veliki radni staž, odnosno za muškarce koji su radili 40 i više godina i za žene sa 35 i više godina radnog staža.
