Izvor: Blic, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije će i dalje kaskati za platama
Primanja penzionera će se i u 2009. godini delimično usklađivati sa kretanjem radničkih plata, saznaje „Blic". Naime, sadašnjim zakonom predviđeno je da penzije od 2009. godine prate samo kretanje troškova života u republici. Međutim, izmenama zakona koje se pripremaju u Ministarstvu za rad, ta odredba biće promenjena, a plate zadržane u indeksaciji penzionerskih primanja.
Ipak, kako tvrdi naš izvor, zahtev penzionera i sindikata da udeo plata i troškova života >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u usklađivanju penzija bude pola-pola, najverovatnije neće biti usvojen. Kako sada stvari stoje, mnogo je verovatnije da će se pri indeksaciji penzionerskih primanja uzimati samo 12,5 procenata kretanja plata (koliko je sadašnjim zakonom predviđeno za iduću godinu) ili 25 odsto, što je procenat koji važi za ovu godinu, ali nikako 50 odsto koliko traže penzionerske i sindikalne organizacije.
Osim izmene zakona, od koje najstariji očekuju da im se trajnije poboljšaju primanja, penzioneri se ovih dana pitaju kada će im biti isplaćena peta rata javnog duga, koju je ministar rada Rasim Ljajić najavio za oktobar. Zvaničnih informacija o tačnom datumu početka isplate još nema. Zna se, međutim, da će rata stići na posebnom čeku, a s njom u proseku oko 3.400 dinara. Penzioneri su, naravno, zadovoljni što im se deo duga isplaćuje prevremeno (rata je po zakonu trebalo da im se vrati u februaru sledeće godine), ali i ukazuju i na to da bi dobili više da im je dug usklađivan isto kao i penzije, a ne po godišnjoj kamatnoj stopi od 8,5 odsto, kao što je predvideo zakon.
Njihove računice pokazuju da bi u tom slučaju sa ovom ratom dobili oko 10 odsto novca više, pa bi penzioner sa prosečnom penzijom na konto duga dobio nešto više od 3.700 dinara.
Peta rata je i poslednja rata javnog duga države prema penzionerima. Da podsetimo, sam dug nastao je pretvaranjem u javni dug drugog dela avgustovske i cele septembarske penzije za 2005. godinu. To je urađeno kako bi se premostilo tadašnje jednoipomesečno kašnjenje u isplati penzionerskih prinadležnosti. Novac na konto duga mogu očekivati samo oni penzioneri koji su tada bili u penziji. Kada je reč o penzionerima koji su u međuvremenu preminuli, novac će, posle ostavinske rasprave, primiti njihovi naslednici.
Novac za isplatu javnog duga obezbeđuje se iz republičkog budžeta, a za podmirenje ove rate država treba da izdvoji oko četiri milijarde dinara.
