Izvor: Politika, 06.Okt.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peleta dovoljno za toplane
Ekološko gorivo, dobijeno presovanjem drveta i slično briketima moglo bi da donese znatne uštede državi i zaštiti okoline. – Fabrika u Boljevcu radi sedam dana u nedelji u četiri smene i mesečno proizvede 2.000 tona proizvoda od drveta
Srbija bi lakše prevazišla lanjsku energetsku krizu, koja je tresla Evropu, da su toplane umesto gasa koristile pelet. Upotrebom proizvoda koji nastaje preradom drveta smanjila bi se energetska zavisnost naše zemlje i ostalo bi više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deviza u republičkoj kasi.
Ova vrsta ekološkog goriva, dobijena presovanjem drveta, slična briketima (u obliku filtera cigareta) u Evropi se koristi dugo.
Kompanija „Bioenerdži point”, u vlasništvu „Ist pointa” Zorana Drakulića, otvorila je u novembru prošle godine fabriku peleta u Boljevcu. Za kupovinu opreme od američke firme „Kalifornija pelet mil” i otvaranje fabrike do sada je utrošeno 4,5 miliona evra.
Dragan Stojanović, direktor „Bioenerdži pointa”, kaže da je u pitanju visokokaloričan i ekološki čist proizvod od ogrevnog drveta i piljevine. Sve što proizvede fabrika u Boljevcu izveze se, najviše u Italiju.
– Naša fabrika mesečno proizvede 2.000 tona peleta, a plan je da već sledećeg meseca bude 2.500 tona. Ova fabrika radi sedam dana u nedelji u četiri smene. Na našem platnom spisku je tridesetak radnika, ali korist ima oko stotinu radnika koji dopremaju sirovinu. Pet do sedam kamiona dnevno dovozi sirovine, a četiri odvozi pelet i zato je put do fabrike stalno izrovan – ističe Stojanović.
On napominje da je krajnji cilj firme „Bioenerdži point” da ovu vrstu energije koristi većina toplana u Srbiji. Naša zemlja ima potencijala za oko 500.000 tona takvog goriva koje ne ugrožava životnu sredinu.
– Ta količina može da zameni istu količinu uglja ili 250.000 tona mazuta. Da bismo dobili proizvod od drveta ne obaramo stabla, već koristimo proizvod koji se dobija prilikom redovne seče šuma. Srbija, takođe, ima mogućnosti da iz drugih biljnih ostataka koristi dodatnih pola miliona tona za gorivo – kaže Stojanović.
On tvrdi da se upotrebom peleta smanjuje zagađenje, na primer, u centru Beograda, jer sada toplane koriste ugalj ili gas. Kada se koristi ugalj, 40 odsto otpada na šljaku koju posle treba izbaciti iz toplane i kasnije negde odložiti. Kad se u pogon ubaci pelet neiskorišćeno ostaje maksimalno oko jedan odsto, što, budući da je neškodljivo po životnu sredinu, može da se odloži i na travnjak.
– Toplana na Senjaku u Beogradu koristi ugalj, zbog čega zagađuje okolinu, a pri tom doprema materijala i otprema šljake nije jednostavan posao. Problem je što se toplana nalazi na svega nekoliko metara od stambenih zgrada. Toplane sa malim štelovanjem mogu da koriste pelet za zagrevanje stanova i poslovnih prostorija. Negde će biti potrebno i ulaganje da bi mogao da se koristi ovaj vid energije. U domaćinstvima mora da se ugradi poseban uređaj, što znači da ne može da ga, recimo, koristi „smederevac”. Ako neko kupi kotao projektovan za korišćenje peleta, to će mu omogućiti toplotno iskorišćenje veće od 90 odsto, dok klasična grejna tela iskoriste 20 odsto manje energije – rekao je Stojanović.
Slobodan Nikolić, zadužen za investicije u elektroenergetiku u „Ist pointu”, kaže da drvo nabavljaju iz mesta u okolini Boljevca. Sve što se nabavi u prečniku od 50 kilometara od fabrike je rentabilno i isplativo.
– Uglavnom je u pitanju bukva, jer je najkaloričnije i najkvalitetnije drvo. Može da se meša sa čamovinom, da bi se dobila niža cena, ali mora da se vodi računa da se ne izgubi na kvalitetu proizvoda. Zbog postizanja niže cene organizujemo i sakupljanje granja i lišća. To se radi mobilnim čiperima koji se nalaze na nekom kamionu. Na taj način obaramo cenu materijala. Transport piljevine je veoma skup i čak i ako se dobije besplatno nije ekonomski isplativo, jer se ne zna kvalitet drveta – upozorava Nikolić.
Propisi Evropske unije predviđaju da svaka članica mora da u ukupnoj potrošnji energenata ima zastupljeno oko 20 obnovljive izvore energije, jer se tako štiti životna sredina.
Dejan Spalović
-------------------------------------------
Prednosti
Pelet se proizvodi od drvnog ostatka koji nastaje preradom drveta. Taj ostatak se kasnije sitni do nivoa drvnog brašna, a zatim sabija u posebnim presama. Gotov proizvod je cilindričnog oblika prečnika od šest do 12 milimetara, a dužine najčešće od 10 do 30 milimetara, pa je veoma pogodan za korišćenje, jer zahteva malo skladišnog prostora. Prednost njegove upotrebe je lako rukovanje i potpaljivanje, a može se koristiti i u sobnim pećima ili kotlovima za centralno grejanje čiji je rad u potpunosti automatizovan.
[objavljeno: 07/10/2009]
