Izvor: B92, 11.Jun.2011, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pekare neće biti zatvarane 11. juna
Novi Sad -- Pekare koje još nisu počele da primenjuju HACCP standard neće biti zatvarane posle 11. juna iako tada ističe rok za uvođenje ovog standarda.
Inspekcije koje proveravaju da li se Zakon o bezbednosti hrane, koji podrazumeva i HACCP u potpunosti poštuje prvo će proveravati u kojoj fazi je uvođenje ovog standarda, a onda upozoriti preduzeća i radnje na njihovu obavezu.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu i da će preduzeća koja ne budu želela da uvedu i sprovode >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovaj sistem ili preći na neku drugu delatnost ili će sami odlučiti da zatvore objekat.
Više od polovine onih kojih se bave proizvodnjom hrane biljnog porekla, kada je reč o većim kapacitetima, uspostavilo je HACCP, a kod pekara „niskog kapaciteta„, odnosno u „zanatskim" pekarama, sistem je u postupku uvođenja, navode u Ministarstvu poljoprivrede. U Srbiji, do današnjeg dana, u 314 objekata za klanje i preradu mesa i proizvoda od mesa ima uveden sistem, a oko 200 objekata ove vrste se trenutno bavi tim poslom.
Podsetimo, za firme koji se bave hranom biljnog porekla rok za usaglašavanje sa Zakonom o bezbednosti hrane je bio dve godine od stupanja na snagu, odnosno 11. jun 2011.
Ovim dokumentom propisano je da su subjekti u poslovanju s hranom dužni da uspostave sistem za osiguranje njene bezbednosti u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa u skladu s principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).
Cilj primene Zakona o bezbednosti hrane i ovog sistema jeste da se garantuje mikrobiološka, hemijska i fizička bezbednost proizvoda, izjavio je Nenad Budimović iz Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije.
"HACCP sistem mora da se shvati kao alat za lakše poslovanje, a ne kao namet na naše proizvođače. Reč je o tri vrste inspekcije: veterinarskoj, sanitarnoj i poljoprivrednoj, u zavisnosti od vrste proizvodnje, odnosno da li je reč o restoranima, klaničnoj ili mlekarskoj industriji", objasnio je Budimović.
On je podsetio na to da su, po Zakonu o bezbednosti hrane, svi koji se bave njenom proizvodnjom i preradom od 1. januara 2009. bili obavezni da primene ovaj sistem, te da je učinjen ustupak u odnosu na objekte manje po obimu posla i da se zakon odnosio uglavnom na mlekare i klaničnu industriju.
"Međutim, u proizvodnji hrane u Srbiji postoji veliki broj objekata i oni ne mogu biti izostavljeni iz HACCP-a", rekao je Budimović, navodeći da ima 4.500 objekata koji se bave proizvodnjom hrane.
Ministarstvo poljoprivrede i trgovine saopštilo je 6. juna da objekti za promet hrane na malo nisu obavezni da uvode HACCP standard već samo dobru distributivnu i higijensku praksu.
