Izvor: Politika, 07.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pazi, kit!
Moskva pod sumnjom da sprema redigovanje petrolejskih ugovora iz devedesetih
Jedna šaroliko sastavljena putnička posada novinara, ekologa i dušebrižnika ovozemaljske još preostale prirode, ukrcana je početkom nedelje u Moskvi u avion, i podignuta na daleki put – šest hiljada milja daleko, u Južnosahalinsk.
Glavno naseljeno mesto ostrva Sahalin je, reklo bi se, "na puškomet" od Japana, zapahnuto ledenim dahom Ohotskog mora. Od kopna Rusije odvojeno je Tatarskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moreuzom, a od Japana tesnacem, uz čiju su sahalinsku obalu još jedina preostala prirodna hranilišta – zapadnih sivih kitova. Eto, dakle, službenog motiva ove naoko ekološke ekskurzije. Hranilišta i opstanak kitova ugroženi su tehničkim zahvatima zahuktale petrolejske industrije!
Petrolejska industrija Sahalina podrazumeva dva konzorcija svetskih petrolejskih sila, okupljena dogovorom o ulaganju i podeli profita iz projekata Sahalin-1 i Sahalin-2. Jedan se tiče proizvodnje nafte, a drugi tečnog gasa za tržišta Azije i SAD. Predvodnik prvog je američki EksonMobil. Glavni stub drugog Rojal Dač Šel, u društvu Japanaca (Micuia i Micubišija).
Ekolozi tvrde da je razvojem Sahalina-2 "poremećeno jedino poznato hranilište zapadnog sivog kita, da su oštećene prastare šume i uzrokovano uništenje lokalne faune". "Morate sopstvenim očima videti kako Šel razara našu prirodu!", citiran je Oleg Mitvol, vođa puta moskovske ekspedicije.
Mitvol je iz vladinog tela, na čiju funkciju i "zelenu" opredeljenost dovoljno upućuje već i njegovo jezički rogobatno ime – Rosprirodnadzor. Ali stepen "turoperatorove" predanosti važnoj dužnosti najbolje je izražen u zalivu Aniva, na krajnjem južnom rtu Sahalina, kada se energični Mitvol isprsio službeniku Šelovog konzorcijuma, povodom protivljenja da se na brod ukrca "toliko ljudi bez zaštitne opreme".
"Ovo je Ruska Federacija", grmnuo je čovek iz Rosprirodnadzora. "Vi je još niste kupili. Ja sam zamenik šefa vladine agencije i ja odlučujem šta će ovde biti. Ovaj brod će poći smesta. A ako na njemu nema dovoljno mesta, onda – napustite ga!", odbrusio je Mitvol.
"Konzorcijum" je odstupio, brod je isplovio, novinari su svojim izveštajima dodali još i dalja utvrđena fakta: ronioci s broda "tvrde da je Šel u zalivu ilegalno potopio milion kubnih metara otpada", dok je produbljivao dno, omogućujući pristup tankerima koji opslužuju postrojenja za tečni gas na obali; "sve vrste morskih živih bića uništene su potpuno"; na mestu gde trasa cevovoda sa Šelove platforme prelazi preko šumovitih brda, koridor iskopane zemlje "četiri puta je širi od ugovorenog", a otkopi su blokirali prolaz ribe prema mrestilištima uz vodenu struju na oko sto rečnih protoka, što je "prava katastrofa"; šteta pričinjena prirodi procenjuje se na 50 milijardi dolara.
Svaka navedena pojedinost uspešno dopunjuje sliku još jednog od toliko pustošenja prirode na planeti. Ipak, za politički deo "priče o Sahalinu" karakteristično je ono Mitvolovo: Ovo je Rusija – još je niste kupili! Čini se da to "još niste" primiče čitaoca mogućnom motivu: novostečenom utisku Moskve da su u vreme Jeljcina, pod pritiskom teških okolnosti, olako prihvaćeni (sada se veruje) izrazito eksploatatorski ugovori u vezi sa Sahalinom.
Verovatno to i jeste razlog što je "ekološki problem" Sahalina već danima tema svih svetski uvaženih medija, uz zaključak da Rusija zapravo sprema reviziju sporazuma o inostranoj eksploataciji nafte i gasa iz devedesetih, stoleća minulog. "Revizija" bi trebalo da donese veći udeo u gazdovanju i profitu nacionalnim kompanijama. Nešto slično onome što se već postiglo udelom države (51 odsto) u domaćim gigantima, Gaspromu i Rosnjeftu.
Do sada, premalo je konkretnog, kojim bi se takva priča potkrepila. EU, Japan i SAD su već na nogama, ali to je povodom odluke Ministarstva za nacionalne resurse od pre nedelju dana – da se Šelu povuče licenca bezbednosti projekta za prirodnu sredinu iz 2003. Na kocki je investicija konzorcija od 20 milijardi dolara. Takođe i rok u kojem bi Sahalin-2 počeo isporuku 9,6 miliona tona tečnog gasa godišnje, počev od sredine 2008. godine.
Dok Oleg Mitvol preti da će pred Šelom spustiti rampu, i naplatiti mu svako neovlašćeno posečeno drvo, posmatrači sa strane očekuju razvoj zapleta i naslutivi epilog. Jer, nije reč samo o kitovima.
Petar Popović
[objavljeno: 07.10.2006.]
