Izvor: Politika, 22.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patriotsko-gurmanska slovenačka kampanja
Nastavljena akcija lansirana prošle sedmice uprkos upozorenjima da je Evropska komisija još pre dve godine izgrdila Hrvatsku zato što već 12 godina sprovodi istu akciju
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 21. aprila – Kupujem slovenačko, glasi slogan na prednjoj strani letka složenog u obliku „harmonike” koji je Privredna komora Slovenije, odnosno Zbornica poljoprivrednih i prehrambenih preduzeća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proteklog vikenda i početkom ove sedmice besplatno dostavila u svako poštansko sanduče, s kraja na kraj države. Ovim je nastavljena kampanja koja je lansirana prošle sedmice uprkos upozorenjima da je Evropska komisija još pre dve godine izgrdila Hrvatsku zato što već 12 godina sprovodi istu akciju, samo sa drugim nacionalnim predznakom („Kupujmo Hrvatsko!”). Slovenija na čelu EU demonstrira da sme da čini ono što nečlanice Unije ne mogu.
Zanimljivo je rešenje naslovnice ovog mini-plakata, jer je u „kupujem” treći slog (jem) ispisan belim slovima tako da odskače od prvog dela reči štampanog crnim, a glagol „jem” na slovenačkom znači „jedem”. Dvosmisleno, jednim udarcem, dve muve. I „kupujem slovenačko”, a pride i „jedem slovenačko”.
Autori su, saznajemo, ovim letkom ciljali da istovremeno pobiju „više marketinških muva”, jer kad okrenete poleđinu knjižice, otkrivate dramatičnu poruku „Nije mi svejedno”. Jasno je šta – nije mi svejedno ni šta kupujem, ni šta jedem. Unutrašnjost ovog nesvakidašnje patriotsko-gurmanskog „flajera” skriva nove bisere, ponuđene kao odgovor na „sedam dilema potrošača”.
Građanin na sugerisana pitanja predstavljena kao borba na život i smrt, mora da odgovori „pravilno”; prvo nosi naslov „Štedljivost” koja se „lomi” na pitanju: „Dobro ili jeftino?”. Sledeća dilema je „Umerenost”, a potrošač u režiji slovenačke Privredne komore odlučuje o suštini svog bića dok odgovara na pitanje šta u dućanu uzima u ruke – „korpu ili kolica?”. „Taština” je treća po redu od sedam muka slovenačkog kupca, koju odmerava s obzirom na odluku da li bira „sir” domaći kačkavalj ili austrijski. U zavisnosti od toga kako je prelomio tu brigu, on determiniše i svoju „Bezbrižnost”, preciznije „Biram ili pratim?”, što vodi u „Naivnost” kroz pitanje šta nam je važnije – „Sadržaj ili reklama?”.
Tu kreatori ove propagandno-sugestivne pouke prelaze na tvrđi pristup; aluzija da je kupac koji se ne zanima za prethodna pitanja „kratkovid”, uvodi u šokantnu dilemu: „Kupujem slovenačko” (ispisano krupnim slovima) a ispod toga piše da je kontrapunkt tom ili-ili: „ili Janez, 33 godine, besposlen kroz pet godina?”. Kome po(r)uka još nije jasna, izgubiće iluzije kada stigne do pretposlednjeg dela letka, nazvan „Pripadnost”, a pitanje je: „Slovenac ili "?”. Na mestu tačkica su tri ideografska simbola. Nema prevoda, pa čitaocu ne preostaje drugo nego da smisli svoj odgovor na dilemu „čovek ili miš?” U slovenačkoj varijanti sročenoj „Slovenac ili Kinez?” (Japanac, Korejac). Ukratko, punokrvni potrošački patriota Slovenac, pre nego što spusti artikal u korpu (ili kolica), mora dobro da osmotri njegovo poreklo, pa ako nije slovenačko, baca se u potragu za proizvodom koji to jeste. I to bez obzira na to što nije jeftiniji, već je skuplji, i bez obzira na to što ga ne prate glamurozne reklame na televiziji koje su privilegija „strane robe”, uvek bira samo i isključivo – domaće.
Tako se od potrošača zahteva da plate „slovenačko” šta košta da košta, jer time „kroje svoju sudbinu”, i ne ponašaju se kao stoka koja sledi krdo. U istom stilu, sasvim na kraju letka, sledi šire objašnjenje celog poduhvata: „Uvek sam prisiljen da biram. Želim da izaberem dobro, pametno i sa osećanjem za kvalitet života. Želim da izaberem a ne da uzmem već izabrano. Želim kvalitetnu hranu s poreklom. To je deo moje prirode, to je moj način života kojeg ne želim da se odreknem. Biram budućnost. Kupujem slovenačko.”
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 23/04/2008]
.jpg)
