Izvor: Politika, 23.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pasoši za našu robu
Prevođenjem "alata" za globalnu klasifikaciju proizvoda na srpski jezik lakše se stiže i do kataloga svetskih trgovinskih lanaca
U sveopštoj trci za ujedinjenom Evropom i dokazivanjem da smo mi, ipak, njen deo, promakne nam i po neki primer po kome smo rame uz rame sa svim zemljama Starog kontinenta, pa i korak ispred. A to je uspelo organizaciji "GS1 Srbija i Crna Gora". Malo ko, osim njenih partnera, pri tom, zna šta ime te firme znači. Bez velikog okolišanja, reč je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o kući koja predstavlja nacionalnu organizaciju zaduženu za izradu i primenu globalnih standarda u obeležavanju proizvoda u velikim trgovinskim i drugim lancima snabdevanja. To je, zvanično i stručno, opis osnovne delatnosti.
Da bi situacija bila nešto jasnija, valja reći da se ova firma gotovo do juče bavila uvođenjem bar kodova na artiklima u maloprodajnim objektima. To su one vertikalno poređane tanke i malo deblje linije ispod kojih je i serija bojeva. Na osnovu njih kasirke u velikim samouslugama automatski identifikuju i očitavaju kupljenu robu. Ali, suština ove priče, kako kazuje za naš list Vladimir Kožović, savetnik za primenu tih i ostalih standarda savremene proizvodnje i trgovine, nije samo u tim "pametnim" linijama i brojkama, iza kojih se u nekom kompjuteru kriju na desetine podataka (od fabrike i zemlje u kojoj je roba proizvedena, preko njenih osobina, do količine i cene). Suština je u tome što su oni ovih dana priveli kraju i – globalnu klasifikaciju proizvoda. Na takvo postupanje biće obavezan svaki proizvođač svrstan u neki od 36 proizvodnih segmenata ili industrijskih grana koji želi da svoje artikle postavi u sertifikovane i svetski povezane elektronske kataloge. Drugim rečima, njima je na sajtu www.gs1yu.org omogućeno da vide kako su proizvodi klasifikovani, da bi se našli u elektronskim robnim katalozima celog sveta. A to nije ništa drugo do alat kojim se roba klasifikuje, a potom i uvodi u kataloge.
Do sada su, naglašava Kožović, od tih 36 objavljenih segmenata, sa engleskog jezika, Francuzi delimično preveli 20, a Japanci svega šest. Mi smo uradili sve. I po tome smo prvi ne samo u Evropi nego i u svetu. U ovom poslu "GS1 SCG" veoma je pomogla takođe naša kuća, "Meta data", koja je pripremila softverska rešenja za prevođenje, održavanje i korišćenje klasifikacije i njene ogromne baze podataka. Organizacija "GS1 Japan" pomogla nam je da postavimo globalnu klasifikaciju proizvoda na srpskom jeziku na server "GS1" centrale u Brislu.
Zašto je to važno za nas?
Primenjivati tu klasifikaciju i naći se u svetskom elektronskom robnom katalogu, ističe Kožović, znači dobiti najveću moguću ulaznicu za međunarodno tržište. Koga u katalogu nema, taj i ne postoji. Tu robu niko, nigde i nikako ne može da vidi. Ako je niko ne uoči, niti za nju zna, šanse za izlazak na tržište takvih proizvođača, pogotovo u velike trgovinske lance sa stotinama hiljada artikala, tipa "Metro", nisu ni teorijske prirode. Naše firme, ponajpre članice "GS1 SCG", makar imaju na raspolaganju ta pomagala za klasifikovanje svoje robe, ali to, kaže na kraju razgovora Kožović, nije sasvim lak i jednostavan posao, jer za svaki artikal treba na odgovarajući način popuniti oko 250 "polja" sa najraznovrsnijim podacima o proizvodu koji se klasifikuje i katalogizuje. I tek nakon toga možemo se nadati kupcima iz celog sveta.
--------------------------------------------------------------------------
Otkuda u imenu SCG?
Prema rečima direktorke "GS1 SCG" Jagode Mladenović, mi smo članovi istoimene međunarodne organizacije "GS1", čije je sedište u Briselu, a sačinjavaju je 107 nacionalnih organizacija, sa više od milion kompanija (proizvodnja, trgovina i logistika) u 140 država. Donedavno se zvala EAN YU (odnosno JANA), a u članstvo EAN International primljeni smo 1982. kao 16. organizacija. Ove godine obeležava se mali jubilej, 25 godina uspešnog rada. Pošto naša firma iste poslove obavlja i za Crnu Goru, sasvim je razumljivo, smatra Mladenovićeva, što je u njenom nazivu ostalo i ime dojučerašnje državne zajednice. Za sada "GS1 SCG" okuplja preko šest hiljada članova. Direktorka Mladenović kaže da su njihovi članovi i pojedine firme sa Kosova i Metohije, koje koriste njihove usluge i plaćaju članarinu. Nedavno su u Beogradu bili i predstavnici srodne albanske organizacije, koji u tom veoma sofisticiranom poslu sriču tek prva slova.
--------------------------------------------------------------------------
Stižu i tagovi
Budući da se tehnologija i standardi obeležavanja proizvoda, od fabrike, preko transporta, do trgovina, veoma brzo razvija, jedna od novina za nas je i primena takozvanih tagova, tj. radiofrekventnih mikročipova koji se lepe na kutiju ili proizvod. Kada na njih iz posebnog uređaja padne radio zrak određene frekvencije, on se aktivira i emituje podatke o sebi. Recimo, pokaže da je broj 156. Kompjuter primi taj broj, odmah ga prepozna i može da saopšti da je reč, na primer, o sapunu za ruke, koji je proizveden tu i tu, da je težak toliko i toliko, sastav mu je takav, košta toliko, rok trajanja mu je toliki... To je, kako slikovito objašnjava Kožović, pravi elektronski "pasoš" za identifikovanje logističkih jedinica i robe, od njenog nastanka do potrošnje, za sve na ovom svetu isti. Čim ga neko negde postavi, važi za ceo svet i svi ga na jednoobrazan način tretiraju. U trgovini sutrašnjice biće dovoljno da se sa korpom ili kolicima samo prođe pored kase i da pri tome kasirka ne pipne robu. Čitač registruje sve što emituju tagovi sa uzete robe i odmah izbaci račun.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 23.01.2007.]
.jpg)
