Izvor: Glas javnosti, 24.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partijama mila direktorska mesta
BEOGRAD - Najava gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da će se svi direktori gradskih javnih preduzeća ubuduće birati na konkursu, za razliku od dosadašnjeg partijskog kadriranja, aktuelizovala je pitanje imenovanja rukovodstva i u republičkim firmama u kojima su funkcije najprimamljivije. Đilasovu inicijativu nijedna partija iz vlasti nije se usudila da kritikuje, ali osim načelne podrške, malo toga su spremne da učine da bi ovaj, bar nominalno objektivniji model zapošljavanja direktora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zaživeo i u najvećim javnim preduzećima.
Do sada prvi i jedini pokušaj profesionalizacije u najvišim redovima domaće privrede, bio je još za vreme vlade Zorana Đinđića kada je raspisan konkurs za generalnog direktora Elektroprivrede Srbije. Tada je na čelo ovog giganta došao LJubomir Gerić, kao nestranačka ličnost. On je kasnije dovođen u vezu sa takozvanom energetskom mafijom.
O ideji da se direktori biraju prema profesionalnoj, a ne partijskoj biografiji, portparol Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da DS podržava javne konkurse za izbor direktora u republičkim preduzećima i da će „verovatno uskoro o tome razgovarati u Vladi Srbije“, ali ne može da garantuje da partijskih postavljenja neće biti pre nego što do takvih razgovora zaista i dođe.
Princip
- Ovo govorim kao naš princip. Nemamo ništa protiv javnih konkursa i napade da vlast hoće partijsku državu ne doživljavamo kao napade na DS. Mi se zalažemo za stručnost i sposobnost, a javni konkursi idu tome u prilog - kaže Trivanova.
U G17 plus podsećaju da je njihov slogan „Stručnost ispred politike“, ali da su u prošloj vladi bili u manjini kada su predložili javne konkurse, pa sada postupaju oprezno.
- Ovo je dobra prilika da vidimo kako će to funkcionisati na gradskom nivou, pa ako se pokaže uspešno, možemo da taj model primenimo i na republičkom nivou. Mi ćemo to podržati - tvrde u G17, očigledno signalizirajući da će partijski puleni u najvećim preduzećima biti bezbedni bar dok se ne vidi rezultat „beogradskog eksperimenta“.
Đilasovu inicijativu podržava i portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton, dodajući da je njegova partija kritikovala vladu Vojislava Koštunice upravo zbog „feuda“, odnosno dodeljivanja javnih preduzeća pojedinim partijama, koje su u njima imale potpunu vlast u koju se druge partije nisu mešale. Marton naglašava da u Zrenjaninu gde je LSV na vlasti, nijedan direktor nije član partije, tako da bi LSV podržao uvođenje istog principa i na državnom nivou.
- Bilo bi logično da se uvedu javni konkursi, ali pogrešno je reći da partije ne treba da daju direktore, jer znam i primere u kojima su na taj način postignuta dobra rešenja - kaže Marton.
Najveći otpor prema javnim konkursima i udaljavanju partijskih kadrova iz fotelja pokazala je Socijalistička partija Srbije.
Nije najbolje rešenje
Dušan Bajatović, visoki funkcioner ove stranke, tako smatra da je to „jedan od mogućih modela, ali da u praksi ne mora da predstavlja i najbolje rešenje“.
- Vlada valjda vodi računa o tome šta radi i koga postavlja na funkcije. Sve zavisi od toga koji ciljevi žele da se postignu. U Beogradu je ovakva odluka bila posledica problema u dogovaranju o tome ko će biti izabran - rekao je Bajatović, ponavljajući da „sve zavisi od ciljeva koji se žele postići“.
Na pitanje koji su to ciljevi SPS-a, ovaj funkcioner ističe „da Srbija ide napred i da preduzeća ostanu u domaćim rukama“. Ali, upitan da li je za te ciljeve bolji javni konkurs za direktore ili partijsko nameštenje on kaže: „Uporno ponavljam, sve zavisi od ciljeva i situacije. Nema „crno-belih“ rešenja“.
