Izvor: Politika, 04.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pare tek na jesen

Do kraja godine mogle bi da legnu prve kreditne tranše iz Vašingtona, kao podrška jačanju deviznih rezervi, za infrastrukturu i rešavanje budžetskih problema

Prve doze nove međunarodne finansijske injekcije, vredne nekoliko milijardi evra, mogle bi da budu ubrizgane Srbiji tek od leta, a realnije bi bilo da ih primimo na jesen.

– Sem već ugovorenih i u parlamentu potvrđenih zajmova, od kojih mnogi nisu ni počeli da se koriste, kao i onih koji još čekaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ratifikaciju, na domaće račune do kraja godine mogle bi da legnu prve tranše – koja stotina miliona evra podrške jačanju deviznih rezervi, za infrastrukturu i rešavanje budžetskih problema – procene su Ministarstva finansija. Uz napomenu da je vrlo teško govoriti o očekivanom ovogodišnjem prilivu, jer još nisu poznati ni uslovi ni rokovi, kao ni dinamika po kojoj bi se taj novac povlačio.

Pregovori o svim kreditima tek predstoje, a mnogi nisu ni zakazani.

– Kad se i pregovori koji traju obično nekoliko dana završe, zvaničnu odluku o odobravanju zajma donosi bord finansijske institucije, a naša vlada usvaja nacrt sporazuma, odnosno ugovora. Sledi njegovo potpisivanje, pa ratifikacija u parlamentu, na koju se u nekim slučajevima čekalo i više od godinu dana i na kraju – ukaz predsednika. Potom se još pribavlja pravna saglasnost na ugovor i tek ako su svi preduslovi za korišćenje novca ispunjeni, može da počne povlačenje prvih tranši po ugovorenoj dinamici – objašnjava Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija za međunarodne finansijske odnose.

Tom procedurom bi novac iz novih kredita u Srbiju mogao da stigne od MMF-a i Svetske banke. Ako sve dogovoreno ispunimo u najavljenim pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, bord izvršnih direktora Fonda o novom aranžmanu sa Srbijom mogao bi da odlučuje tek krajem maja ili početkom juna. Tek kad se završi i tehnički deo posla (traje otprilike dve nedelje), mogli bismo da računamo na prvu tranšu, u najboljem slučaju na leto.

Potpisivanje aranžmana sa MMF-om bilo bi ulaznica kod Evropske unije za podršku budžetu, koja će očigledno biti neophodna posle rasta deficita na 2,5 do tri odsto BDP-a. Ali, pregled do sada ugovorenih ratifikovanih ili zajmova pred ratifikacijom i onih o kojima bi se tek moglo pregovarati ne upućuje da je realno očekivati da nam EU ove godine odobri, a kamoli da povučemo dodatnih 400 miliona evra za te namene, kako je pre nedelju-dve najavljivao potpredsednik Božidar Đelić, pozivajući se na dogovor sa Olijem Renom. Amelija Tores, portparol evropskog komesara za ekonomske i monetarne poslove, vrlo brzo je praktično demantovala takvu mogućnost, potvrdivši tumačenja da su jedini izvor Unije iz koga bi Srbija mogla da računa na dodatna sredstva za podršku budžetu samo pretpristupni fondovi. A oni su za ovu godinu teški oko milijardu evra za sve zemlje-kandidate i potencijalne kandidate, računajući i Tursku.

Prema njenom objašnjenju, Srbija može da povlači sredstva od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, ali ona ne mogu da se koriste kao podrška budžetu. Ni od Svetske banke sem ranije dogovorenog novca u okviru strategije saradnje do 2011. godine i 388 miliona dolara kredita za izgradnju putne mreže na Koridoru 10, o kome bi bord Svetske banke mogao da odlučuje u aprilu, nove zajmove ove godine ne bi trebalo očekivati. Utoliko pre što, kako je upozoreno iz beogradske kancelarije, ni do sada odobrena sredstva nisu iskorišćena.

Ne želeći da komentariše ove izjave, Zoran Ćirović kaže da kad je reč o podršci budžetu, Srbija za sada sigurno može da računa jedino na sredstva od pre mesec dana u Vašingtonu ispregovaranog programskog zajma SB od 34,9 miliona evra za razvoj privatnog i finansijskog sektora, koji bi u najskorije vreme trebalo da bude potpisan i upućen Skupštini na ratifikaciju.

Vesna Jeličić

[objavljeno: 05/03/2009]

Nastavak na Politika...