Izvor: Blic, 11.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pare od fabrika duvana za puteve
Pare od fabrika duvana za puteve
Privatizacija DIN-a i DIV-a najuspešnija je privatizacija u duvanskoj industriji u centralnoj Evropi i to mereno svim kriterijumima. 'Filip Moris' i BAT su dva najveća proizvođača cigareta u svetu i istinska strateška partnera našim fabrikama. To je njihova prva investicija u ovom delu Evrope, što garantuje da će se u Srbiji proizvoditi cigarete i za izvoz i time ćemo popraviti naš spoljnotrgovinski bilans za oko 45 miliona evra godišnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (dosadašnji uvoz proizvoda ove dve kompanije bio je oko 30 miliona evra). Radnici su dobili stabilnu razvojnu politiku, neće biti otpuštanja, predviđeno je povećane zarada od deset odsto, zatim učešće u profitu do pet odsto, kao i agresivna stambena politika. I na kraju, i država mora da bude zadovoljna jer su ponude iznad i najoptimstičnijih očekivanja - kaže u razgovoru za 'Blic' Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije.
Na šta će se utrošiti novac od privatizacije?
- Prihodi od privatizacije su pre svega projektovani da popune budžet Srbije. Naša glavna strategija je da se takva sredstva ulažu u razvoj infrastrukturne mreže puteva, železnice, komunikacija. Mali deo sredstava od oko 20 miliona evra biće plasirano preko Fonda za razvoj malih i preduzeća, koji ima dobru kreditnu politiku. Po zakonu, deset odsto pripada PIO fondu, deo novca od pet odsto, odnosno 21 milion evra ide u Fond za restituciju za obeštećenje vlasnika nacionalizovanih preduzeća koja se sada, naravno, neće koristiti do donošenja zakona o obeštećenju, jer smo rekli da će se to moći obeštetiti samo u novcu.
Šta će se još privatizovati do kraja godine i koliki prihod se očekuje?
- U petak su otvorene ponude za 'Beopetrol' i stigle su dve validne i to od 'Mola' i 'Luk oila' i u narednih 15 dana uradiće se evalucija ponuda i napraviti tender-lista, pa i tu očekujem značajnu investiciju. Do kraja godine imaćemo još dvadesetak tenderskih privatizacija uglavnom iz prehrambene i poljoprivredne industrije, a očekujem i oko 400 uspešnih aukcijskih prodaja. Prema planu, kraj godine bi, računajući i prošlu, trebalo da dočekamo sa 1.300 privatizovanih preduzeća i da 2004. završimo privatizaciju društvenog kapitala. Što se tiče prihoda, oni će u ovoj godini biti tri puta veći od planiranih 12,5 milijardi dinara i kretaće se između 36 i 37 milijardi. Nećemo kako neki ekonomisti ovih dana govore ići u brzu privatizaciju EPS-a, NIS-a, telekomunikacija i drugih velikih sistema sve dok se ne stvore odgovarajući regulativni uslovi i restrukturiranje tih sistema. Na kraju, neće sva preduzeća biti privatizovana na tenderu ili aukciji, jer postoje zainteresovani investitori koji, međutim, neće da preuzmu njihove velike obaveze, odnosno dugove. Zato ćemo to uraditi kroz stečaj, ali ne onakve koji se vode danas, zatvorene za javnost, pa neretko i vrlo sumnjive, nego kroz efikasan i ograničen postupak, za šta je već urađena zakonska regulativa i nalazi se u skupštinskoj proceduri.
Zašto se kasni sa donošenjem zakona o stečaju i kad će on konačno biti usvojen?
- Stečajna problematika je u nadležnosti Vlade Srbije tek od aprila ove godine. Do tada je bila u nadležnosti Savezne vlade i mi nismo mogli da utičemo na donošenje tog zakona. Ako se poslanici sa odmora vrate, kako su obećali, u poslednjoj nedelji avgusta, novi zakon o stečaju će biti usvojen do 15. septembra.
Ima li ministarstvo uvid u dosadašnju privatizaciju preduzeća kroz stečaj? Koliko je preduzeća tako privatizovano i koji je iznos u pitanju?
- Ministarstvo nema podatke koliko je preduzeća na taj način prodato, ni u kakvoj je proceduri urađen stečajni postupak, jer je to u isključivoj nadležnosti trgovinskih sudova i ovo ministarstvo i Vlada nemaju nikakav zvaničan način da utiču na taj proces. Ne postoji regulatorno telo koje kontroliše stečaj.
Da li ste tražili povratne informacije od trgovinskih sudova o stečajnim postupcima?
- Uglavnom izbegavam da komuniciram sa trgovinskim sudovima. Oni su odgovorni za jedan deo vlasti - sudski, a mi za drugi deo. Međutim, kad donesemo novi zakon, Agencija za privatizaciju i njeno odeljenje za restituciju će u institucionalnom smislu nadzirati stečaj i onda će cela javnost biti upoznata sa stečajnim postupcima.
Privatizaciju 'Mobtela' ste najavljivali još za februar. Kad će početi privatizacija i da li je dogovoren vlasnički odnos sa Karićima?
- Za februar je najavljivan dogovor oko vlasničkog odnosa između privatnog investitora, s jedne, i države, odnosno PTT-a, s druge strane. Tek posle tog dogovora krenućemo u privatizaciju državnog udela. Pošto dogovor još nije postignut, zasad nema uslova za početak privatizacije. Ja ne učestvujem u pregovorima, tako da ne znam kad može da se očekuje dogovor.
Pregovore je u ime Vlade vodio Zoran Janjušević. Ko će sada posle njegove ostavke to raditi?
- Pregovore vodi nosilac kapitala, a to je PTT, kao i Ministarstvo za saobraćaj. Janjušević je učestvovao kao predstavnik premijerovog kabineta, jer je logično da u takvim pregovorima premijer delegira nekog iz svog kabineta.
Nemačke i austrijske banke, poverioci 'Sartida' koji je privatizovan u stečaju, najavile su međunarodnu arbitražu. Kako će Vlada da reaguje ako podnesu tužbu?
- Ministarstvo ni na koji način nije učestvovalo ni uticalo na proces privatizacije 'Sartida', tako da to ne mogu da komentarišem. Pitanje je ako do tužbe dođe, protiv koga će ona biti pokrenuta. Potrebno je, međutim, videti i kakav je bio taj posao između 'Sartida' i tih banaka, koji trajao od 1997. do 2002. kada su banke izašle iz toga. Treba da se utvrdi kakvi su ti ugovori bili, šta je i koliko 'Sartid' platio do sada i kako su nastale tolike obaveze, kako su banke odobravale tolike kredite bez državne garancije. Sve to treba da se utvrdi, a ne samo kako je sprovedena stečajna procedura, što je takođe važno. Aleksandar R. Marković Nisam nepoželjan u SAD
Kompanija 'Sent Majkl' vas je optužila da je privatizacija korumpirana i da ste krenuli u rat protiv nje navodeći slučajeve 'Jelen dola', 'Gas-betona' i BPI gde su bili učesnici na tenderima?
- Agencija je dostavila javnosti ceo proces u pomenutim privatizacijama i tu je sve jasno i čisto i mislim da je ova priča završena. U privatizaciji u Srbiji će se verovatno i dalje pojavljivati kompanije koje će medijskom hajkom i pritiscima želeti da sebi obezbede bolje pozicije. Moja poruka je da niko neće dobiti povoljnije uslove, kao što niko u Srbiji ne može da sredi pobedu na tenderu. To ne može ni ministar, ni premijer, ni bilo ko drugi, pobeđuje samo onaj ko da najpovoljniju ponudu u ceni i investicijama i to uz prvoklasnu bankarsku garanciju, a ne na časnu reč. Što se tiče priče da sam persona non grata u SAD, videli ste da su to najobičnije gluposti. Evo, ekskluzivno vam saopštavam da četvrte nedelje septembra putujem u Ameriku.
