Izvor: Politika, 01.Okt.2013, 08:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pare iz Emirata sudbonosne za Srbiju

Stiže sto miliona dolara za navodnjavanje. – Niče fabrika čipova

U oktobru bi trebalo da potpišemo kredit s Razvojnim fondom Abu Dabija od 100 miliona dolara namenjenih za izgradnju kanala za navodnjavanje. Ovim novcem moguće je pokriti pročišćavanje i izgradnju primarnih kanala na 25.000 hektara. To je prvi deo ukupnog paketa od 400 miliona dolara koji će delom biti utrošen za navodnjavanje, a delom za povoljne, dugoročne kredite zemljoradnicima. Radi se o vrlo povoljnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zajmovima – kaže Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, koji je i zamenik prvog potpredsednika vlade za saradnju s Emiratima, dodajući da će time Srbija dobiti stabilne i visoke prinose nezavisno od toga da li je godina sušna ili ne.

Kakvi su uslovi tog zajma?

Uslovi su izuzetno povoljni. Period otplate je 20 godina, poček pet godina, a kamata svega 2,5 odsto. Takve uslove smo do sada dobijali samo od Svetske banke ili od Kine. Trenutno razgovaramo i o mogućnosti da kreditna linija za poljoprivrednike za državu bude s kamatom od samo 0,5 odsto godišnje.

U kojoj je fazi transformacija „Jat ervejza” u „Er Srbija”?

Novi menadžment je preuzeo vođenje „Er Srbije”. Očekujemo da „Itihad”, na ime svog vlasničkog udela, do kraja godine „ubaci” u finansijsku strukturu „Er Srbije” 40 miliona dolara. Inače, po raznim osnovama, oni će u zajedničku kompaniju uložiti ukupno 100 miliona dolara. Tim novcem će se, za početak, uzimati avioni na lizing, a plan je da se obnovi cela flota. Njihov predlog, koji smo mi prihvatili, jeste da se poveća broj kabinskog osoblja nove kompanije, a da se smanji administracija koja je bila prevelika za kompaniju te veličine.

Možemo li se nadati povoljnom zajmu od Emirata od dve, tri milijarde dolara?

O tom kreditu koji bi bio od sudbonosnog značaja za Srbiju još se pregovara. Analiza Ministarstva finansija iz juna pokazala je da nema te ekonomske politike ili rešenja koji nam može pomoći koliko prevremena otplata skupih zajmova. Kada bismo imali dve do tri milijarde dolara da otplatimo skupe zajmove mogli bismo godišnje da uštedimo 40 milijardi dinara na kamatama i taj novac uložimo u poljoprivredu, izgradnju puteva, industriju.

Čija je bila ideja da se taj novac traži od Emirata, vaša ili Vučićeva?

Moja je ideja bila da se taj novac traži od Emirata, ali da Vučića nije bilo sigurno je da bi sve to ostalo na nivou ideje.

Kada se od kompanije „Mubadala” možemo nadati novoj investiciji?

S njima pregovaramo na šest frontova, ali smo blizu da zaključimo dva sporazuma. U četvrtak s njima potpisujemo sporazum za investiciju od 100 miliona dolara za naučnoistraživački centar koji će se nalaziti preko puta beogradskog aerodroma na zemljištu nekadašnjeg PIK „Zemun”. Tu bi se zaposlilo 50 vrhunskih naučnika iz Srbije koji bi pripremili teren za izgradnju prve fabrike čipova u ovom delu sveta. Deo sporazuma je da za osam do deset nedelja obe strane moraju da potpišu konačan ugovor kojim će za sledeću godinu biti predviđeno otvaranje centra. Inače, radimo i na sporazumu o izgradnji fabrike komponenti za avione.

Gde bi bila ta fabrika?

Isto na zemlji PIK „Zemun”, pored naučnoistraživačkog centra. Oni insistiraju da fabrika bude preko puta aerodroma, jer bi sva proizvodnja bila za izvoz. U pitanju je saradnja sa kompanijom „Strata”, koja je deo „Mubadale”, specijalizovana je za izradu avio-komponenti i ima ugovore s „Erbasom” i „Boingom” u iznosu od tri milijarde dolara za narednih nekoliko godina. Oni žele da deo tih poslova prebace u Srbiju. To bi bila investicija od 140 miliona dolara, a realno je da se oba projekta realizuju naredne godine.

Da li je otkup akcija grčke kompanije OTE u „Telekomu”, po vama, bio dobar posao ili ne i da li ste prisustvovali sastancima Borisa Tadića, Mirka Cvetkovića i Branka Radujka na kojima se o tome odlučivalo?

Niti su me zvali na te sastanke, niti su me pitali za mišljenje. Ako akcije „Telekoma” budu vredele više od onoga koliko je plaćeno Grcima za otkup, onda je to pozitivan potez, a ako budu vredele manje, onda je to bio promašaj. To samo vreme može da pokaže.

Da li je realno da se privreda rastereti smanjenjem nameta?

Nova poreska reforma Srbiji u ovom trenutku nije potrebna, to je gubljenje vremena. Naš najveći problem je nezaposlenost, a ako pitate investitore zašto ne zapošljavaju više ljudi njihov odgovor nije da su porezi visoki, već da Srbija nije dovoljno politički stabilna, da je birokratija velika, da Zakon o radu ne stimuliše novo zapošljavanje... Zanimljivo je da inicijator ovih reformi nije ministar finansija, već privrede. Mislim da je inicijativa za smanjenje doprinosa i poreza na plate predstavljena javnosti bez ikakve računice, ali, verujem,s dobrom namerom. Jer, i sam sam kao ministar finansija tražio da mi izračunaju da li je moguće da smanjimo doprinose. Čak smo radili i računicu šta bi bilo kada bismo kompletno ukinuli doprinose za zdravstvo, odnosno čime bismo to nadoknadili. U svakom slučaju, rezultat takvih poteza bila bi mera povećanja PDV-ana 26 do 27 odsto. Mnogo se vremena i energije izgubilo na toj polemici i plaši me da vlada ne ispadne smešna ako izađe s nekim marketinškim rešenjem na tu temu. Mi nemamo velike namete na zarade, to se vidi kada ih uporedimo sa onima u svetu i moj savet je da zaborave na taj predlog, da se usmere da izmene Zakon o radu i skrate procedure za dobijanje građevinskih dozvola.

Da li je Suzana Grubješić i dalje član URS-a ili prelazi u Beogradsku inicijativu?

Ona je član URS-a. Beogradska inicijativa je pokret građana kome su Ujedinjeni regioni dali javnu podršku. Dogovorili smo se da zajednički nastupimo na predstojećim izborima u Beogradu. Koordinatori Beogradske inicijative su Zoran Ostojić i Nina Samardžić, a u ime URS-a Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac. Napravićemo dogovor o zajedničkoj listi na izborima.

Ukoliko pređete cenzus, s kim biste ušli u koaliciju?

Sada smo usredsređeni na pravljenje programa koji će dobiti podršku građana i ne razmišljamo o postizbornim kombinatorikama.Formirali smo 15 resornih odbora koji će se podrobno baviti programskim rešenjima za sve oblasti društva i taj program ćemo uskoro predstaviti javnosti.

Zašto su rezultati URS-a na prošlim izborima u Beogradu tako loši?

Energija mog tima i moja energija do sada su bile orijentisane naprobleme regiona i odgovorne funkcije u vladi. Došao je momenat da možemo da se usredsredimo i na rešenja za Beograd. Upravo zato i sarađujemo s Beogradskom inicijativom koja, prema mom mišljenju, trenutno ima najbolji program za prestonicu. Očekujem da ćemo posle izbora preuzeti deo odgovornosti za vođenje Beograda.

----------------------------------------------

Al Dahra još ne dolazi

Šta je s ulaskom kompanije „Al Dahra” iz Emirata u vlasništvo osam poljoprivrednih kombinata, što ste najavljivali još pre godinu dana?

Ta priča je još aktuelna. Postoje dve kompanije koje su zainteresovane. Kod njih je na internom planu došlo do promene prioriteta, jedna strana želi da sarađuje s privatnim sektorom, druga s državnim, pa su neki drugi projekti realizovani pre tog koji je prvi najavljen. Znači, nije do nas. Realizaciju dogovora o poljoprivrednim kombinatima očekujemo do kraja godine.

----------------------------------------------

Izbori početkom naredne godine

Da li se može očekivati da se istovremeno s beogradskim izborima održe i republički?

Mislim da je to vrlo verovatno. Krajnji zakonski rok za održavanje vanrednih izbora u Beogradu je kraj februara. Lično mislim da je nemoguće da sadašnja republička koalicija opstane duže od toga. Naprednjaci i socijalisti imaju potpuno različite politike kada su reforme u pitanju i kada se radi o unutrašnjoj politici. O spoljnoj imaju konsenzus. Verujem da će taj razlaz dostići vrhunac kada budu trebali da se održe beogradski izbori i da će neko zaključiti da je racionalno da se ne izlazi na birališta dva puta sledeće godine, već da se sve obavi u jednom danu. Očekujem izbore i na republičkom nivou i u Beogradu početkom naredne godine.Svestan sam da građani s neodobravanjem gledaju na činjenicu da ćemo tako brzo imati izbore i žao mi je što će energija i novac iz budžeta biti potrošeni na to. Ali verujem da su izbori neophodni da bismo dobili efikasnu vladu koja će složno raditi na zacrtanim ciljevima. Posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i stranih investicija.

Jovana Rabrenović

objavljeno: 01.10.2013.

Nastavak na Politika...