Izvor: Politika, 25.Jul.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paragrafi koče radove na Prokopu
Upravni sud smatra da je „Energoprojekt” nezakonito, bez konkurencije, dobio posao na ovoj železničkoj stanici
Ugovor između „Železnica Srbije” i „Energoprojekta” o završetku železničke stanice „Prokop” – nezakonit je. Tako, u najkraćem, glasi presuda Upravnog suda. Time je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Beogradu, vredan oko 26 miliona evra, doveden u potpunu neizvesnost, jer ostaje nejasno da li „Energoprojekt” ima pravo da nastavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da radi na tom objektu ili „Železnice Srbije” moraju da raspišu novi tender.
Presudom Upravnog suda utvrđeno je da su prekršene antikorupcijske odredbe Zakona o javnim nabavkama, pošto je „Energoprojektu”, odnosno njegovom konzorcijumu u kome je učestvovalo šest firmi („Energoprojekt Oprema”, „Energoprojekt Visokogradnja”, „Energoprojekt Niskogradnja”, ZGOP, ATM BG i AŽD Praha) dat posao, a da nije imao konkurenta na tenderu. Tenderske ponude dve druge kompanije, „Siti monta” – Zemun i „Fau vasena” – Leskovac, prethodno su diskvalifikovane kao neprihvatljive, pa je „Železnicama” na stolu ostala samo ponuda „Energoprojekta”.
Tome se prema pisanju medija pre godinu dana usprotivio i kuvajtski državni fond iz čijeg se kredita finansiraju radovi na „Prokopu”, pošto nije bilo ponude sa kojom bi „Energoprojektova” mogla da bude upoređena. Tenderska procedura je ipak prošla sve nadležne institucije pa i Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
„Železnice Srbije”, dok je na njihovom čelu bio Dragoljub Simonović odlučile su da odbace ponude „Siti monta” i „Fau vasena” kao nepotpune. Tenderska komisija im je pronašla niz zamerki – u slučaju „Siti monta” čak 16, a „Fau vasena” 13. Između ostalog, navedeno je da u prijavama nedostaju garancije za ozbiljnost ponude, bankarsko pismo o namerama i licence potencijalnih izvođača.
„Železnica Srbije” u presudi Upravnog suda ne vide prepreku za nastavak posla. „Energoprojekt” kako nam je rečeno u ovom preduzeću nastavlja radove koje je započeo u decembru prošle godine.
– Mi nismo stranka u sporu i niko nas zvanično nije obavestio o presudi. Poštovaćemo svaku odluku nadležnih organa – navode u „Železnicama”.
Tužbu je pokrenuo Toplički centar za demokratiju i ljudska prava iz Prokuplja, koji je u slučaju „Prokopa” obavljao funkciju građanskog nadzornika, protiv rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Upravni sud je poništio to rešenje i vratio ga na ponovno odlučivanje.
Komisija juče nije želela da komentariše ovaj slučaj, jer je, kako navodi, postupak u toku. Ali sudeći prema njihovom odgovoru „Energoprojekt” ima pravo da nastavi radove na ovom projektu čiji završetak je neophodan zbog izmeštanja železničke stanice i početka gradnje Beograda na vodi.
– Upravni sud ima mogućnost da sam reši upravnu stvar presudom, koja bi u svemu zamenila odluku komisije, a to do sada ni u jednom predmetu nije učinjeno. U konkretnom slučaju predmet je vraćen Komisiji na ponovno odlučivanje. Pokretanje spora protiv odluke Komisije pred Upravnim sudom ne zadržava dalje aktivnosti naručioca u sprovođenju javne nabavke i realizaciji ugovora, osim ako sam Upravni sud ne uvede privremenu meru i to zabrani. Nemamo informaciju da je Upravni sud zabranio dalje izvođenje radova na „Prokopu” – navode u Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Sumnju u ispravnost javnog tendera kod građanskog nadzornika izazvala je i činjenica da se kao predstavnik češke firme „AŽD Praha“ , jedne od članica „Energoprojektovog ”konzorcijuma, pojavio Predrag Nešković, bivši direktor elektrotehničkih poslova u Direkciji za infrastrukturu „Železnica Srbije”, koji je navodno radio na reviziji projekta „Prokop”. U češkoj kompaniji, kako navodi Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, Nešković je zaposlen od 1. oktobra, 2013. godine, a prema Zakonu o javnim nabavkama predstavnici naručioca ne mogu u roku od dve godine da se zaposle u kompanijama koje su učestvovale na javnom konkursu.
U Železnicama su nam potvrdili da Nešković radio u tom preduzeću i da je bio direktor Sektora za elektrotehničku delatnost, a kasnije prešao u češku kompaniju. O tome da li je radio reviziju projekta za Prokop, kao i da li je bio u sukobu interesa nisu hteli da komentarišu jer upravo to deo upravnog spora. Ovaj deo tužbe nije komentarisala ni Komisija za zaštitu ponuđača.
-------------------------------------------------------------
Energoprojekt na „Prokopu” od početka
Da li će ovaj spor ponovo odložiti ovaj višedecenijski projekat koji datira iz Titovog vremena i na kome „Energoprojekt” radi sve ovo vreme ostaje da se vidi. Trebalo bi podsetiti da je projekat za izgradnju stanice „Prokop” završen 1974, a radovi su počeli 8. oktobra 1977, sa planiranim rokom izgradnje od 18 meseci. Zbog ekonomske krize u zemlji, radovi su obustavljeni 1980. „Železnice” su početkom 2005. raspisale međunarodni konkurs na kojem je pobedila mađarska firma „Trigranit”, koja je ubrzo odustala zbog neispunjavanja dodatnih uslova. Posle dužeg dogovora, 2008. godine, ugovor je potpisan opet sa drugoplasiranim „Energoprojektom”, koji je i do tada gradio. U oktobru te godine, vlada je parafirala Protokol o nastavku izgradnje i prema njemu gradnju će finansirati Republika Srbija, sa 50 i Beograd sa 22 miliona evra. Završetak radova bio je najavljen za 1. april, 2010. godine. Zbog nedostatka para sve je stajalo dok se nije pojavio Kuvajtski fond koji je ponudio novac, ali i nametnuo uslove. Tražili su da se prvo izgradi železnička stanica, a tek potom da se razmotri da li će finansirati poslovni centar na ploči, odnosno nadzemnom delu buduće glavne železničke stanice.
