Izvor: B92, 31.Jul.2013, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paorima pare početkom avgusta
Beograd -- Subvencije za prolećne radove bi trebalo da budu isplaćene do kraja jula, a najkasnije u prvoj nedelji avgusta.
Ta informacija je potvrđeno Dnevniku u Upravi Ministarstva poljoprivrede za agrarna plaćanja.
Međutim, sudeći po dosadašnjem tempu isplate i čestim zastojima u tim finansijskim tokovima, poljoprivrednici vest primaju s rezervom. Takođe, poručuju da je poslednje što poljoprivredi sada treba rekonstrukcija Vlade i iščekivanje novog ministra. Umesto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se učine svi napori da se plate enormna dugovanja na ime subvencija i regresa, po ko zna koji put u agraru se menjaju fotelje, a paori ostavljaju na ledini, vele naši sagovornici-poljoprivrednici.
Podsetimo, poljoprivredna udruženja uputila su zahtev Vladi i Ministarstvu u kojem su zatražili hitnu isplatu subvencija od 6.000 dinara po hektaru, regres za kupljeno gorivo i ostale neisplaćene iznose iz 2012. godine. Nikakav odgovor od nadležnih, međutim, nisu dobili.
"U svakom slučaju, isplate subvencija i regresa ide sporo i dobrano se kasni" – kaže za “Dnevnik” poljoprivrednik iz Zmajeva Žarko Kobilarov.
" Dobili smo 15. jula neke manje iznose na račun subvencija, ali to je zanemarljivo. Međutim, nije to jedina šteta koju poljopriverdnici imaju. U vreme opšte besparice, prinuđeni su na to da prodaju pšenicu po mizernim cenama, a da su dobili ono što im država duguje, mogli bi je ostaviti na lageru."
On napominje da su lanjska suša, nedostatak subvencionisanih kredita za prolećnu setvu i subvencija za investicije, to jest mehanizaciju, objekte, skladišta..., uzrok besparice pa je to i navelo poljoprivrednike da predaju pšenicu po sramotno niskoj ceni. U proteklih nekoliko godina imali smo trend smanjenja zasejanih površina pod pšenicom što će se pod ovakvim okolnostima sigurno i nastaviti, poručuju ratari.
Paorima iz Banata rečeno je da će u avgustu biti isplaćena sva dugovanja, kaže za naš list poljoprivrednik iz Crepaje Miroslav Grubanov, izražavajući sumnju da je to realno.
"Subvencije su samo 6.000 dinara po hektaru, a regres za gorivo, koji ionako nismo dobili, zapravo nije pomoć u novcu" – ukazuje Grubanov.
"Zapravo se država samo odrekla akciza, ništa više. I kako možemo biti konkurentni u regionu kada komšije dobijaju 300 do 500 evra subvencija, a mi 50 evra?"
U Asocijaciji poljoprivrednika, koja je zajedno s Klubom 100P plus tražila hitnu isplatu, kažu da je sada problem to što, dok se ne definiše sastav nove Vlade, i ne mogu dobiti informacije o isplati seljačkih para.
"Nažalost, sve je u domenu politike, a mi smo ponovo u mraku, nema informacija" – kaže za “Dnevnik” predsednik Asocijacije Miroslav Kiš.
" Uglavnom, obaveze, bilo da je reč o davanjima po hektaru, bilo o regresu, bilo o parama za stočarstvo, su velike... Najvažnije je sada da se napravi plan, da se usklade resori poljoprivrede i finansija pošto se, očito, odgovornost prebacuje s jednih na druge. "
Koliko država duguje poljoprivrednicima za regrese i subvencije ne zna se. Podsetimo, buyetom je bilo predviđeno 10,5 milijardi dinara, a u maju, za vreme Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, isplaćena je 1,5 milijarda dinara.
