Izvor: B92, 17.Jan.2011, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paket mera vredan sedam mlrd. RSD
Beograd -- Krajem januara će zaživeti Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize koji je usvojila Vlada Srbije.
Njime se predviđaju izdvajanja iz budžeta za te namene od sedam milijardi dinara.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić kaže da je "osnovna orijentacija Ministarstva ekonomije, kroz usvajanje ovog programa, bio dalji rast izvoza, podrška rastu Bruto domaćeg proizvoda (BDP) >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i zaposlenosti u Srbiji".
Ćirić je precizirao da je Vladin program predvideo da se 1,4 milijarde dinara opredeli za kredite za likvidnost koje će banke odobravati i ove godine pod potpuno istim uslovima kao i prošle, zatim oko 700 miliona dinara za investicione kredite, za potrošačke, takođe, 1,4 milijardi dinara, dok će za kupovinu "punta" po sistemu 'staro za novo' biti izdvojeno oko 550 miliona dinara (prošle godine taj iznos je bio 800 miliona dinara).
Predviđeno je stimulisanje i drugih industrijskih sektora - proizvodnja traktora, autobusa, kamiona, građevinskih mašina, a dodatno, uz ovih sedam milijardi dinara, izdvojeno je dve milijarde dinara za poseban program vagonogradnje, koji je takođe usvojen na sednici Vlade Srbije.
Ćirić je precizirao da će za kupovinu 'punta' biti smanjena subvencija sa 1.000 na 600 evra, ističući da su neke zemlje kupovinu automobila uz subvencije u potpunosti ukinule, dok je Srbija procenila da još uvek postoji potreba za ovim programom.
On je kazao da su uslovi za ostale subvencionisane kredite ostali uglavnom isti kao i prethodne godine, navodeći da su u nekim segmentima čak učinjeni značajni pomaci, kao što je to slučaj sa povećanjem limita za isnos kredita za likvidnost.
Kada su u pitanju subvencionisani stambeni krediti oni će biti na raspolaganju građanima Srbije i u 2011. godini pod istim uslovima kao prošle godine, osim što će stepen učešća građana u finansiranju umesto pet iznositi 10 odsto.
Ćirić je podsetio da je prošle godine učešće države u finansiranju bilo 20 odsto, gradjana pet odsto, a banaka 75 odsto, dok je sada taj odnos promenjen, pa tako građani učestvuju sa 10 odsto, država sa 15 , a banke ostaju na nivou od 75 odsto.
