Izvor: B92, 09.Dec.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Padaju cene zbog primene SSP-a
Beograd -- Primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Srbiji bi u narednoj godini moglo da dođe do sniženja cena prehrambenih proizvoda, kompjutera, nameštaja...
Sa druge strane, domaća privreda bi mogla da ima koristi kroz povećanja izvoza u zemlje EU, ali će u uslovima oštrije konkurencije morati značajno da poboljša proizvodnju.
Stručnjaci su složni u tome da će potrošači najviše osetiti koristi slobodne trgovine i nižih carina, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dodaju da konkretne promene ne treba očekivati već sutra. Naime, radi se o šestogodišnjem procesu tokom koga će carine biti postepeno snižavane.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, naglašava da će liberalizacija trgovine za građane značiti snižavanje cena robe.
"Neće biti opterećenja carinama, što će se odraziti i na konačnu cenu, a to će se desiti onog trenutka kada sporazum stupi na snagu. Time će biti obuhvaćena i drvnoprerađivačka industrija, industrija nameštaja, prehrambena industrija, IT tehnologije, tekstil. Za sada je teško reći za koliko će cene biti snižene jer svaki proizvod ima različita carinska opterećenja, ali Privredna komora će u narednih mesec i po dana napraviti ozbiljnu procenu za koliko bi cene mogle da padnu", ističe Bugarin.
On dodaje da je važno da odnosi Srbije i EU ulaze u fazu ugovornih odnosa, što nije bio slučaj do sada.
"Sa deblokadom sporazuma eliminiše se faktor nesigurnosti, što srpskoj privredi daje ekonomsku predvidivost i stabilnost, a još jedna od koristi je i dolazak stranih investicija" smatra Bugarin.
.
Industrija dobija konkurenciju
Petrašin Jakovljević, direktor „Metalca", kaže da će ovim sporazumom naša industrija dobiti ozbiljnu konkurenciju.
"To znači da bi industrija trebalo da počne da se razvija, a doći će i do zapošljavanja većeg broja ljudi, ali to ne može da se dogodi sutra, već onda kada bude većih ulaganja u realni sektor. Ipak, mi se najpre moramo ozbiljno okrenuti sopstvenoj proizvodnji. Na primer, prošle godine smo imali izvoznu kvotu mesa 10.000 tona, a uspeli smo da izvezemo samo 2.500 tona i tu nam nije kriva EU, mi moramo da se fokusiramo na unapređenje proizvodnje ", ističe Jakovljević.
