Izvor: Blic, 26.Apr.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Padaće kamate na keš i potrošačke kredite
Tokom ove godine sigurno će doći do snižavanja kamatnih stopa, što je rezultat konkurentske borbe među bankama. Najviše mogućnosti za pad kamata ima kod potrošačkih i gotovinskih kredita, jer su tu stope trenutno najviše, dok je kod stambenih manevarski prostor skroman pošto su te kamate već relativno niske - kaže u razgovoru za „Blic" dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Kamatne stope kod stambenih kredita proteklih godina najbrže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su padale. Zašto takav trend nemaju i ostali zajmovi?
- Zbog rizika. Naime, kod stambenih kredita banka kao obezbeđenje ima hipoteku na nekretninu, dok kod drugih kredita nema tako čvrstog obezbeđenja. Premda su naši građani vrlo savesni u plaćanju obaveza i kašnjenje kod plaćanja, rata iznosi 1,2 odsto, što je spektakularan rezultat. Mislim da će konkurencija među 35 banaka koje posluju na relativno malom tržištu prisiliti ih da kamatne stope obaraju kako bi privukle klijente.
Kad smo kod konkurencije, da li je ispravna odluka Narodne banke da odobri grinfild licencu „Moskovskoj banci", dok još devet banaka čeka na privatizaciju, čime im je, možda, oborila cenu?
- Bio sam član Nacionalnog saveta za reformu bankarskog sektora formiranog 2002. godine i tada smo se složili da bi bilo bolje za Srbiju da se prvo reši pitanje postojećih banaka, zatim da država postepeno izađe iz bankarskog sektora kroz privatizaciju, a tek onda da se daju grinfild licence. Donedavno taj princip se poštovao, međutim za nas je bilo iznenađenje kada je NBS dala preliminarnu dozvolu „Moskovskoj banci", mada je to u skladu sa zakonom. Mi smo zadovoljni što ta banka dolazi, ali je možda bilo bolje da joj je ponuđeno da kupi neku od banaka sa većinskim vlasništvom države.
Na našem bankarskom tržištu dominantno je prisustvo austrijskih, grčkih i italijanskih banaka. Mislite li da će ovaj ruski kapital da promeni neke relacije?
- Sigurno će promeniti sliku o bankarskom tržištu Srbije. Za ovu zemlju bilo bi izvanredno da postoji i takva ruska banka i američka banka ili američke i ruske banke, jer to obogaćuje ponudu. To bi bilo dobro i za građane i za privredu, kao i zbog jačanja konkurencije.
Ali već imamo ovde američku „Siti grupu", koja je samo predstavništvo?
- Da, kao i „Dojče banka". One imaju korespodentske odnose sa bankama, ali ne pružaju usluge stanovništvu. Videćemo da li će se „Moskovska banka" opredeliti za klijente koji rade samo sa ruskim tržištem ili će imati širi delokrug rada.
Banke su prošle godine zaradile oko 22,3 milijarde dinara. Lep dobitak, koji možda još više utemeljuje stav građana da skupo plaćaju bankarske usluge i da one samo što im ne skinu kožu s leđa?
- Nisam subjektivan, ali ako neko odnese novac u banku i oroči na godinu dana recimo hiljadu evra, kamatna stopa je šest odsto. Banke su prošle godine ostvarile profitnu stopu posle oporezivanja od 6,86 odsto, a moraju se imati u vidu svi rizici poslovanja.
Vi ste glas svih bankara. Na koje probleme u poslovanju vam se bankari žale?
- Imaju dva problema. Žale se na stalne promene uslova poslovanja, odnosno propisa. Oni hoće stabilnost i sigurnost, jer su stalne promene pogubne za poslovanje. Drugi problem je velika imobilizacija kreditnog potencijala, a to znači visoka stopa obavezne rezerve, koja iznosi 45 odsto na izvore finansiranja deviznog porekla.
Sigurno da i vi koristite usluge banaka. Šta vama kao klijentu smeta?
- Koristim standardne usluge banke, što znači da povremeno uplatim ili podignem novac. U nekim situacijama trebalo bi da brže rade, jer se ponekad stvaraju bespotrebni redovi. Možda zato što je pritisak građana malo veći. Bez obzira na to, banka mora da reaguje malo brže da se ne stvori red od deset metara, pa da čovek odustane i kaže: „Doći ću sutra."
U izveštaju Kreditnog biroa i podaci o plaćanju infostana
Kada očekujete da će u izveštaju Kreditnog biroa biti i podaci Poreske uprave o tome koliko su građani revnosni u izmirivanju poreza?
- Mi smo organizaciono i funkcionalno spremni za tako nešto i očekujemo da se Poreska uprava uključi tokom godine. Za sada smo oprezni, jer ne želimo da Kreditni biro pretvorimo u instituciju koja će uterivati dugove.
Ipak, podaci o iznosu poreza su tajna?
- Svesni smo toga. Međutim, ne mora u izveštaju da se nalazi iznos poreza koji neko plaća, već je dovoljno da piše platio porez ili nije platio porez. Ili platio sa zakašnjenjem, bez zakašnjenja. Za sada smo najbliži tome da se u izveštaju Kreditnog biroa nađu podaci o redovnosti plaćanja infostana.
Profesor za mali fudbal
Veliki hobi vam je mali fudbal. Kakav ste fudbaler?
- Igram u „Ekonomcu", drugi smo u Srbiji. Naš registrovan igrač je i Đorđe Balašević. Sledeći transfer koji planiramo je sa plivačem Miloradom Čavićem, kada se vrati sa Olimpijade. Inače, oduvek sam voleo sport, još kao student učestvovao sam na „Ekonomijadama", igrajući fudbal i stoni tenis. Dugo sam igrao šah i za studentsku ekipu na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, gde inače predajem na dva predmeta.
Kolekcionar ste, imate 1.001 staru akciju.
- Sa skupljanjem starih akcija počeo sam pre dvadesetak godina i to je veliko zadovoljstvo za mene. Imam običaj u šali da kažem da oni koji su pametni skupljaju ove nove akcije, a ovi kao ja stare...
