Izvor: Večernje novosti, 15.Jan.2018, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pada izvoz hrane

Pred kraj 2017. kupovina iz inostranstva dodala gas, potrošeno 1,7 milijardi evra. Na jaz u spoljnotrgovinskoj razmeni uticao i rast cena nafte TAMAN kada smo se navikli da plasman srpske robe u inostranstvo sustiže uvoz, stvari su se preokrenule. Poslednji statistički podaci, iz novembra prošle godine, otkrivaju da je jaz u spoljnotrgovinskoj razmeni - porastao. U novembru je Srbija na uvoz potrošila 1,7 milijardi evra, što je 20,2 odsto više nego godinu ranije. Problem >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je što je izvoz posustao, pa je sa plasmanom od 1,3 milijarde evra upisao rast od svega devet odsto. Zato u prvih 11 meseci uvoz beži izvozu za 1,5, umesto 0,4 odsto, kakav je zbir bio mesec ranije.PROČITAJTE JOŠ: Do Rusa kroz sitno rešeto Na značajniji rast uvoza, objašnjavaju ekonomisti saradnici "Makroekonomskih analiza i trendova", uticao je, između ostalog, rast cena nafte.PROČITATJE JOŠ: Zbog loše higijene razbolele se maline - Cene nafte su dostigle najveći nivo u poslednje dve i po godine - ističe ekonomista Ivan Nikolić. - U novembru raste i uvoz mineralnih ruda. To, međutim, nije loše jer ukazuje na veću aktivnost "Hestila" u Smederevu. Zabrinjava činjenica da stagnira izvoz hrane i živih životinja, a istovremeno raste uvoz u tom segmentu. Kada se posmatra dinamika same proizvodnje, posle šest meseci laganog klizanja u "minus", počela je nešto bolja situacija u sektoru prerade i konzervisanja mesa. Druge grane prehrambene industrije trpe zbog pada poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini.GUMARSKA INDUSTRIJA JAČA U NOVEMBRU je prerađivačka industrija ostvarila rast od 8,2 odsto u odnosu na isti mesec godinu ranije. Kada se sumira prvih 11 meseci, rast je iznosio 6,8 odsto. Proizvodnja je bila veća u 18 od 24 oblasti prerađivačke industrije, dok je pad zabeležen u njih šest. Sve više proizvodi srpska gumarska industrija, 14,1 odsto u plusu i proizvođači hemikalija i hemijskih proizvoda - 15,7 odsto. - Imali smo lošu dinamiku i tendencije u prehrambenoj industriji - objašnjava ekonomista Stojan Stamenković. - Trend u novembru je ispod proseka prethodne godine. Veliki je pad i u proizvodnji voća i povrća. Ohrabruje samo porast u preradi i konzerviranju mesa. Povećava se proizvodnja svinjskog mesa. U slučaju proizvodnje električne opreme, ona je u prvoj polovini 2017. rasla, ali je već krajem tog perioda počela da pada. Posebno je interesantan zastoj u proizvodnji električne opreme za domaćinstvo. Sada je pao i uvoz te robe, te deluje da se smanjuje tražnja za kućnim aparatima. Novembarski uvoz je bio za 107 miliona evra veći od uobičajenog mesečnog povećanja. U tom povećanju je rast uvoza naftnih derivata ostavio trag "težak" 18 miliona evra, osnovni metali 13 miliona, a poljoprivreda devet miliona evra. Električna oprema i metalni proizvodi po osam miliona evra, a farmaceutski proizvodi - šest miliona evra. Uvoz prehrambene robe je nadmašio očekivani rast za pet miliona evra, a rekorder u vanrednom skoku uvoza su motorna vozila i prikolice - čak 30 miliona evra.

Nastavak na Večernje novosti...