Izvor: B92, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad treću godinu zaredom
Beograd -- Prema zvaničnim podacima poljoprivredna proizvodnja u Srbiji treću godinu zaredom beleži pad od 8,11 odsto.
Uz to, građani Srbije troše 3,5 puta manje junetine i 2,5 puta manje mleka i mlečnih proizvoda po stanovniku nego u Evropskoj uniji. U PKS-u kažu da Srbija hitno mora da razvije strategiju razvoja poljoprivredne proizvodnje kojom bi trasirala dugoročan put razvoja poljoprivrede.
U Srbiji je u 2007. godini zasejano 70.000 hektara pšenice manje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nego prošle godine i zbog toga postoji bojazan da će u 2008. godini proizvodnja pasti za 40 odsto, zbog čega bi Srbija mogla da postane uvoznik pšenice.
Potpredsednik PKS Stojan Jevtić izjavio je da ti podaci treba da budu signal za uzbunu za agrarnu politiku i za državu u celini.
"Zvanični podaci pokazuju da je poljoprivreda ove godine zabeležila negativnu stopu rasta od 8.11 odsto, u 2005. godini taj broj je bio - 4.9, a 2004. -0.2. Ono što takođe zabrinjava to je tanjenje robnih fondova i teškoće da sledeće godine nastavimo ovakav trend izvoza", kaže on.
Prema njegovim rečima, do sada prikupljeni podaci govore da je zasejano samo 470.000 hektara pod pšenicom.
"Zaključak se lako može izvući - za sledeću godinu lako možemo računati na uvoz hlebnog žita", rekao je Jevtić.
Jevtić upozorava da građani Srbije u odnosu na stanovnike EU, značajno manje troše mlečne proizvode i proizvode od mesa.
"Goveđe i juneće meso trošimo trošimo samo 4.3 kg po stanovniku, Nemačka 12.6 kg, EU 14.4 kg, a svet u proseku 7.9 kg. Mleko trošimo 95.4 litra, sa prerađevinama to je negde oko 100 kg, a svet 81.3 litra, Nemačka 308 litara, a EU 245 litara. To je 2.5 do 3 puta nego što mi koristimo", kaže Jevtić.
Saradnik Centra za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković izjavio je za B92 da bi kreatori ekonomske politike hitno morali da osmisle strategiju razvoja poljoprivredne proizvodnje i usvoje najavljeni Zakon o poljoprivednoj proizvodnji.
"Ukoliko to ne ostvarimo i ne primenimo dugoročni koncept poljoprivredne politike koji mora da se bazira na povećanju obima njene proizvodnje, povećanju potrošnje domaće proizvodnje i povećanju izvoza na principa ekoloških standarda, ekonomskih i energetskih kriterijuma značajni potencijali domaće poljoprivrede i prirodni potencijali mogu ostati neiskorišćeni", kaže Stanković.
On dodaje da stanovništvo može doći u situaciju da od optimalnih mogućnosti postane u visokoj meri uvozno zavisna.
U PKS-u smatraju da će cene poljoprivrednih proizvoda, naročito žita i prerađevina, biti i ubuduće visoke jer treba očekivati sušu i u narednim godinama.
Stanje u poljoprivredi moglo bi da se popravi samo uz veću produktivnost i povoljnije kredite, a na snižavanje cena mogli bi da utiču i prerađivači i prodajni lanci i država.
