Izvor: B92, 27.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad kupovne moći u regionu
Zagreb -- Ekonomska kriza i osetno slabljenje vrednosti nacionalnih valuta bitno su umanjili kupovnu moć građana jugoistočne Evrope, piše u analizi "Rajfanzen banke".
Kriza je, između ostalih, teško pogodila i građane Mađarske, jer su oni u martu zaradili, u proseku, nešto ispod 400 evra, približno 20 odsto manje nego u istom mesecu lane, preneo je u elektronskom izdanju zagrebački "Večernji list".
Pad ili stagnaciju primanja imaju i druge tranzicione >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemlje, navodi zagrebački dnevnik, potkrepljujući to primerima Rumunije, gde je prosečna zarada u istom mesecu bila još niža - 317 evra i Makdonije sa prosečnom platom od 319 evra.
Zaposleni u Hrvatskoj su, međutim, u trećem ovogodišnjem mesecu imali prosečna primanja od 5.367 kuna (oko 725 evra), što je najviši nivo zarada od maja minule godine.
Hrvatska kuna je ostala vrlo stabilna i u periodu oštre ekonomsko- finansijske globalne krize, za razliku od valuta nekih susednih zemalja (među kojima je i srpski dinar) koje su, tokom proteklih osam meseci, devalvirale i za više od 20 odsto.
Osim u Hrvatskoj, zarade zaposlenih su, doduše blago, uvećane i u Slovenij, koja je od 1. maja 2004. godine članica Evropske unije.
Zaposleni Slovenci su, prema podacima "Rajfajzena", u martu imali prosečnu zaradu od 922 evra, što je uvećanje od približno 2,5 procenta u odnosu na prethodni mesec.
Hrvatska će, ipak, pošto je vlada od početka ovog meseca smanjila zrade zaposlenih u javnom sektoru za šest procenata, ući u "negativnu zonu", prema visini prosečne zarade, procenjuje "Večernji list".
Ekonomski analitičar "Večernjaka" procenjuje da će se situacija u Hrvatskoj, kad je reč o zaradama zaposlenih i prikupljanju sredstava za isplatu penzija, narednih meseci ozbiljno pogrošati.
U aprilu je, naprimer, već zabeležen pad prihoda od penzijskih doprinosa za 3,7 do 7,5 odsto u odnosu na mart. Taj priliv opada usled pada zaposlenosti i smanjenja opšteg nivoa plata, kao i sve jače nelikvidnost u hrvatskoj privredi, konstatuje list.
Velika hrvatska javna preduzeća duguju šest milijardi kuna (oko 821 milion evra), što utiče i na sve veće kašnjenje plata. Od prošle jeseni se broj zaposlenih u firmama koje imaju problem da isplate zarade svojim radnicima uvećao na približno 60.000, ili oko trećinu u odnosu na raniji nivo, ukazuje se u napisu "Večernjeg lista".
