Izvor: S media, 16.Sep.2010, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad konkurentnosti pali alarm
Pogoršanje konkurentnosti zemlje treba da bude alarm i podsticaj za veću i bržu aktivnost najodgovornijih, odnosno Vlade, na unapredjenju poslovnog ambijenta, izjavio je direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Božidar Laganin.
Laganin je, u razgovoru objavljenom u novom izdanju nedeljnika NIN, ukazao da će jedna od većih investicija u našoj zemlji biti ulaganje irske kompanije "Kingspan", koja će već u oktobru početi pripreme za izgradnju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << fabrike izolacionih panela za krovove i fasade u Srbiji.
On je istakao da će investicija u prvoj fazi iznositi oko 27 miliona evra i zaposliće izmedju 130 i 150 ljudi, a oko 75 odsto proizvodnje nove fabrike biće namenjeno izvozu.
"Trenutno se za ovu fabriku bore dve opštine - Leskovac i Pirot", naveo je Laganin i izrazio očekivanje da će projekat zaživeti na proleće naredne godine.
Na pitanje zašto izostaje dolazak dugo najavljivane švedske "Ikee" na srpsko tržište, Laganin ističe da je, iz perspektive SIEPE, "Ikea" već prisutna u Srbiji.
On je podsetio da je ta kompanija još devedesetih godina kupila parcelu od 20 hektara u Staroj Pazovi uz novosadski autoput, koja je tada plaćena po ceni od jedne marke po kvadratnom metru.
"Oni su, uz našu pomoć, prodali tri hektara te parcele 'Volvou' po ceni od 45 evra po kvadratu", kazao je Laganin i objasnio da "Ikei" ta parcela više ne odgovara jer je predaleko od centra grada i aerodroma, kao i da je nešto manja od 20 hektara zbog čega sada traže novu lokaciju.
Direktor SIEPE je istakao da je ta švedska kompanija pregovarala sa državom o zemljištu Instituta za stočarstvo u Zemunu, koje je Vlada Srbije bila spremna da im da po minimalnoj ceni.
"Uslov je bio da 'Ikea' u narednim godinama otvori fabriku u Srbiji, a pokazalo se da ta kompanija traži ekskluzivitet, ali ništa ne nudi zauzvrat i ne vidim razlog da država da zemljište maltene besplatno, a da se ne obezbedi proizvodnja u Srbiji", izričit je Laganin.
On je istakao da je u novom krugu prijava za podsticaje države zabeležen rekordan broj investitora, pri čemu se čak njih 54 prijavilo, a odobreno je više od 30 projekata.
"Ukupne investicije će iznositi oko 120 miliona evra i zaposliće 4.750 ljudi", ukazao je Laganin i dodao da će te investicije biti realizovane u kratkom roku, jer za sve njih postoje preduslovi i poznate su lokacije, a grad Niš se izdvaja po atraktivnosti.
Na konstataciju da je bilo primera da država, kao na primer u Vlasotincu, pokrije čak 40 odsto investicije, te da se odatle nameće pitanje da li stranci ulažu u Srbiju ili mi u njih, Laganin priznaje da to Srbiju u prvom momentu košta, ali se ulaganja i vraćaju.
"Naša analiza kaže da se čak u slučaju da dajemo najveći podsticaj - 10.000 evra, uloženo za šest godina državi petostruko vrati", kazao je Laganin.
Direktor SIEPE je precizirao da pomoć, u proseku, iznosi 2.500 evra po novozaposlenom, pa se kroz plate, poreze i sva druga davanja pomoć vrati za godinu dana.
On je naveo da su važniji sinergetski efekti, jer takvi investitori donose posao malim i srednjim preduzećima i privreda od toga živi.
Laganin je ukazao da se, u pogledu loših iskustava pri kojima su investitori uzimali pomoć države, a nisu krenuli sa projektom, to desilo sa dva od 114 projekata koji su dobili pomoć, i to u slučaju britanskog "Zamberija" u Vranju i kiparskog "Ksk klotinga" u Leskovcu.
On je objasnio da ti investitori nisu ispunili preuzete obaveze i pošto su sredstva koja dobijaju obezbedjena bankarskim garancijama, one su bile aktivirane, a sredstva vraćena u budžet.
Laganin je istakao da se investitori i dalje najčešće žale na nerešene imovinsko - pravne odnose, kao i na dugu proceduru za dobijanje dozvola.
"Najviše je po tom pitanju uradjeno na lokalnom nivou, jer su opštine same prepoznale svoj interes", kazao je on i naglasio da su neke opštine toliko aktivne da su spremne da otkupe zemljište od individualnih vlasnika, da ga pripreme za industrijske potrebe i praktično poklone zainteresovanim investitorima.
"Nisu one naivne kada to rade, jer deo prihoda, poreza, koje kompanije plaćaju ostaje i njima", precizirao je Laganin.
On je naglasio da sada imamo takmičenje izmedju opština i svojevrsnu "bitku" za investitore, što je odlično samo po sebi.
(Tanjug)
