Izvor: KreditniCentar.rs, 14.Nov.2011, 19:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad inflacije i BDP-a
Narodna banka Srbije procenjuje da će u sledećoj godini rast bruto domaćeg proizvoda Srbije biti 1,5 odsto, a za ovu godinu oko dva odsto, što je manje od ranije prognoze, rekao guverner Dejan Šoškić.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je da će inflacija u Srbiji nastaviti da pada, ali da će bruto-domaći proizvod 2011. i 2012. godini porasti manje nego što je ranije prognozila NBS.
Opale devizne rezerve NBS
Devizne rezerve NBS opale su oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu KreditniCentar.rs << za 86 miliona evra, na 11,27 milijardi evra, objavila je centralna banka.
Rezerve su većinom opale zbog izmirenja obaveza prema stranim kreditorima za šta je isplaćeno 63,6 miliona evra, dok su banke po osnovu obavezne devizne rezerve povukle 50,2 miliona evra.
U oktobru se u državni budžet slilo 78,5 miliona evra od kredita.
'Na pad inflacije čiji je međugodišnji rast u oktobru iznosio 8,7 odsto, uticaće cene hrane i usporavanje rasta cena koje su pod kontrolom države', ocenio je Šoškić na konferenciji za novinare.
'Imajući u vidu zbivanja u zemljama koje su značajniji trgovinski partneri Srbije - poput Italije, Nemačke, Rumunije, centralna banka je revidirala naniže i stopu rasta BDP u 2012. godini, na oko 1,5 odsto', rekao je Šoškić i dodao da će na ekonomski rast dogodine najviše uticati izvoz.
Prema podacima NBS, septembra se nastavilo smanjivanje kreditne aktivnosti banaka, a među novoodobrenim kreditima je poraslo učešće pozajmica u dinarima.
Guverner je ukazao da je učešće problematičnih kredita u ukupnim zajmovima dostiglo 18,8 odsto - 8,4 odsto u kreditima građana, a 22,4 odsto u privrednim kreditima.
U Nedelji štednje, od 31. oktobra do 9. novembra, devizna štednja građana povećana je za 112,7 miliona evra, a dinarska za oko 1,2 milijarde dinara. U tom periodu banke su, prema rečima Šoškića, povećale rokove položenih depozita i ponudile nešto manje kamate nego prethodnih godina.
Govoreći o eventualnom prelivanju krize iz zemalja evrozone finansijskim kanalima, Šoškić je istakao da NBS prati dešavanja u svim bankama i precizno evidentira kretanje novca i dodao da nema pojava koje bi trebalo da izazivaju zabrinutost.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi destabilizacija sa međunarodnog finansijskog tržišta počela da se preliva u naš sistem, NBS ima mere koje bi u tom slučaju primenila.
O platama u centralnoj banci
Guverner Šoškić rekao je da su primanja rukovodstva centralne banke u poređenju sa primanjima rukovodstva finansijskih institucija u našoj zemlji višestruko niža i da ih treba posmatrati u tom kontekstu.
Šoškić je istakao da bi kada se govori o platama rukovodstva NBS trebalo imati u vidu i kolike su plate rukovodstva u javnom sektoru - javnim preduzećima, agencijama i finansijskim institucijama u državnom vlasništvu, čija rukovodstva imaju veća primanja.
'Nemamo ništa protiv da se čitav taj sistem stavi pod lupu i dodatno uredi', rekao je guverner i dodao da su plate u NBS ispod prosečnih plata u centralnim bankama nekih od susednih zemalja kao što su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija.
Prema njegovim rečima, plate su na tom nivou da 'mi uprkos tome što znamo da su više od proseka u našoj zemlji vrlo često imamo problem da zadržimo mlade kvalitetne ljude koji ponekad iz NBS odlaze u privatni sektor'.
Šoškić je podsetio da NBS nije budžetski korisnik, ima nezavisne izvore finansiranja, a principi za određivanje plata rukovodstva određeni su još 2003. godine i postavio ih je Savet NBS.
Izvor: rts.rs
Nastavak na KreditniCentar.rs...
