Izvor: B92, 26.Apr.2010, 14:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pad dinara slabi privredu

Beograd -- Mere Narodne banke Srbije ne vode ka stabilizaciji dinara koji je od 2008. godine izgubio na vrednosti 20 odsto.

Privrednici su veoma zabrinuti zbog pada vrednosti dinara i smatraju da mere koje preduzima Narodna banka Srbije ne vode ka stabilizaciji domaće valute koja je od izbijanja svetske ekonomske krize do marta 2010, izgubila na vrednosti više od 20 odsto.

Iako prema procenama centralne banke oscilacije kursa dinara neće ugroziti planirani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nivo inflacije koja bi u 2010. trebalo da se kreće u rasponu od četiri do osam odsto, privrednici tvrde da posledice nestabilnosti kursa trpe svi - kako uvoznici tako i izvoznici, a nisu pošteđeni ni građani čiji je prosek plata najniži u regionu.

Dodatni razlog za zabrinutost vidi se u tome što vlada i centralna banka imaju različit pristup vođenju monetarne i fiskalne politike, mada se svi slažu da se mora ići na smanjenje visoke javne potrošnje, naročito posle ocene Međunarodnog monetarnog fonda da Srbija troši sedam puta više na plate i penzije nego na javne investicije.

Privrednicima koji posluju u veoma otežanim uslovima, o čemu svedoči i podatak da je sve više preduzeća koja nisu u stanju da ostvaruju profit i da izmiruju obaveze prema inopoveriocima (krajem prošle godine dug preduzeća narastao je na oko 11 milijardi evra), nikako ne odgovara ni dvovalutni sistem.

PKS:Formirati Razvojnu banku

Dejan Jovović, savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije kaže da će zbog nedostatka novih investicija i dalje deprecijacije dinara, domaće firme koje još nisu u blokadi, biti dovedene do ruba propasti, a rast evra će neminovno uticati i na rast cena.

On objašnjava da privredi ne odgovaraju dvovalutni sistem i velike oscilacije kursa, jer to povećava devizni rizik i inflaciona očekivanja. Zato je u setu mera koje je Privredna komora dostavila Vladi Srbije, između ostalog zatraženo i formiranje srpske razvojne banke, ali i veći obim podsticajnih kredita namenjenih privredi.

Jovović upozorava da se kao logična posledica očekivanog rasta evra, ponovo pojavio „šticung", koji je bio dominantan u vreme hiperinflacije.

NBS: Zaduživanje u dinarima

U NBS preporučuju dva načina zaštite od prevelikih oscilacija kursa. Prvi je zaduživanje u dinarima, a drugi - terminska kupovina deviza.

Komentarišući izjave pojedinih ekonomista koji se zalažu za primenu fleksibilnog kursa, bez intervencija Narodne banke, „jer bi to pokazalo realnu vrednost dinara", Jovović podseća na procene da bi u tom slučaju jedan evro sada vredeo najmanje 150 dinara.

Prema njegovim rečima osnovni nedostatak tog režima jeste veći rizik u poslovanju sa inostranstvom i veća izloženost domaće privrede potresima na svetskom tržištu. Nasuprot tome, fiksni kurs svodi rizik spoljnotrgovinskog poslovanja na minimum i štiti domaću privredu od iznenadnih promena na svetskim finansijskim tržištima.

"Iskustvo pojedinih zemalja govori da fiksni kurs može pozitivno da utiče na stabilnost cena, ali uslov za to je da se dosledno sprovodi finansijska disciplina”, komentariše Jovović.

On tvrdi, pozivajući se na podatke MMF-a, da četvrtina od ukupnog broja zemalja sprovodi režim kontrolisano fluktuirajućeg kursa, a najviše je onih koje su se opredelile za vezivanje kursa za najvažnije svetske valute.

Dominacija evra zbog gubitka poverenja u dinar

Uz konstataciju da je dominacija evra, tzv. evroizacija, posledica gubitka poverenja u nacionalnu valutu, što je naročito došlo do izražaja početkom devedesetih godina prošlog veka kada smo se suočili sa jednom od najvećih hiperinflacija ikad zabeleženih u svetskim razmerama, Jovović podseća da je u januaru 1994. godine dinar na svaki sat gubio u proseku dva odsto vrednosti (na dnevnom nivou gubitak je iznosio 70 odsto), a inflacija je, posmatrano na godišnjem nivou, dostigla fantastičnih 313 miliona odsto.

On ističe da je u Srbiji sada prisutan dvovalutni sistem, u kojem evro, kao paralelna valuta, obavlja najvažnije funkcije dinara i da je u tom kontekstu posmatrano, deevroizacija, koju je vlada najavila kao jedan od svojih strateških ciljeva, važan proces.

Preduslovi za deevroizaciju povećanje izvoza i stabilnost cena

Preduslov za deevroizaciju su makroekonomska stabilnost, efikasnije privređivanje i povećanje izvoza.

Problem je, međutim, što je izvoz u 2009. godini opao za 24 odsto, a uvoz za 32 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Za deevroizaciju je neophodna i dugoročna stabilnost cena, ali i znatno povećanje domaće štednje u dinarima, s obzirom na to da ukupna štednja stanovništva sada premašuje šest milijardi evra, ali je čak 98 odsto u devizama, pre svega u evrima.

Subvencionisani krediti jačaju kupovnu moć

Jedan od praktičnih koraka u pravcu deevroizacije koji je već načinjen, jeste odobravanje subvencionisanih potrošačkih i gotovinskih kredita, koji bi trebalo da povećaju tražnju i kupovnu moć stanovništva, privredni rast i proizvodnju i da budu u funkciji jačanja dinara.

"Prema proceni NBS, u ovoj godini se ne očekuje visok rast kreditne aktivnosti, pošto to zavisi od privrednog rasta koji će iznositi skromnih oko 1,5 odsto, dok ekonomski boljitak može doneti samo privredni rast veći od četiri odsto. U prethodnih desetak godina rast se kretao u proseku oko 5,5 odsto, a prošle godine zabeležen je realan pad BDP od 2,9 odsto”, ukazuje Jovović.

Nema jake privrede bez jakog dinara

Dileme nema - devizni kurs je ogledalo privrede i svima je jasno da je gotovo nemoguće imati jak dinar a slabu privredu čiji izvoz učestvuje u BDP sa skromnih 18 odsto.

Jovović procenjuje da ćemo se i u narednom periodu suočavati sa postepenim slabljenjem domaće valute i dodaje da svaki kurs može kratkoročno da se pomera naviše ili naniže, manipulisanjem novčanom masom i uz određenu cenu koštanja, ali dugoročnu stabilnost kursa nije moguće postići bez otklanjanja fundamentalnih neravnoteža.

„Tu, pre svega, mislim na strukturne promene domaće privrede, rigoroznu finansijsku disciplinu, smanjenje potrošnje, kao i platnobilansnog (pre svega, spoljnotrgovinskog) i fiskalnog deficita i inflacije, veći priliv stranog kapitala, i ozbiljne reforme javnog sektora. Javnu potrošnju trebalo bi sa sadašnjih 43 odsto svesti na oko 39 odsto BDP. U tom kontekstu posmatrano, postepeno prelaženje na realni i ravnotežni kurs dinara trebalo bi da bude trajno opredeljenje monetarne politike", zaključuje Dejan Jovović.

Nastavak na B92...