Izvor: BKTV News, 09.Dec.2014, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad cena nafte – gde je kraj?
„Slobodni pad,, cene nafte se nastavlja, posle objavljivanja lošijih trgovinskih rezultata iz Kine od očekivanih i daljeg jačanja dolara.
I tako su cene ,,crnog zlata,, pale na petogodišnji minimum, (američka laka nafta je na nivou od oko 65 dolara, a severnomorski ,,brent,, na nivou od oko 68 dolara po barelu), a i dalje je otvorena opcija daljeg srozavanja prema granici od 60 dolara po barelu.
Dok usporavanje kineske ekonomije nagoveštava manju tražnju za naftom, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << dalje jačanje dolara stimuliše investitore da više ulažu u američku valutu, i da ,,beže,, iz nafte u želji da izbegnu potencijalne gubitke, jer je sada jako teško prognozirati kako će se cena nafte dalje kretati, posebno posle optužbi pre svega sa ruske strane, da je pad cena nafte veštački izazvan i kreiran od strane SAD-a i njenih ,,naftaških,, saveznika, pre svega Saudijske Arabije.
Rusija smatra da je ona glavna meta navodne ,,teorije zavere“ oko obaranja cena nafte, kako bi ona skliznula u bankrot i promenila svoju spoljnu politiku, posebno oko krize u Ukrajini. Analitičari u Moskvi podsećaju da je na sličan način, obaranjem cena nafte krajem 80-tih godina prošlog veka, bivši SSSR doveden u bezizlaznu ekonomsku krizu, koja je dovela do raspada sovjetske države. Prema procenama ruskog ministarstva finansija, Rusija od sankcija Zapada gubi oko 40-50 milijardi evra godišnje, dok se gubici od pada cene nafte za više od 30 odsto procenjuju na 90-100 milijardi evra. Naime, ruski budžet, koji oko 45 odsto prihoda ostvaruje od izvoza energenata, projektovan je na nivou cene nafte od oko 100 dolara za barel, pa su sa cenom ispod 70 dolara gubici ogromni. To utiče da ruska ekonomija počne da pada u recesiju, a rublja da gubi i 50 odsto svoje vredosti u odnosu na dolar i evro. Ipak, analitičari upozoravaju da je sadašnja situacija nešto drugačija od one krajem 80-tih godina, jer Rusija sada ima ,,way out,, pre svega prema azijskim ekonomijama poput Irana, Turske, Indije, a posebno prema Kini koja je nedavno postala najveća svetska ekonomija, sa brzim privrednim rastom i velikom potrebom za energetskim resursima i može da bude veoma dobra zamena za prodaju ruskih energenata Zapadu. To se vidi i u slučaju ugovora o isporukama ruskog gasa Kini preko dva velika gasovoda, u ukupnom obimu od preko 60 milijardi kubika gasa godišnje, što je oko nivoa kapaciteta nedavno otkazanog gasovoda „Južni tok,, prema Evropi.
„Energetski rat“ može svojim inicijatorima doneti odredjeni uspeh, ali isto tako postoji i velika opasnost da se kao bumerang vrati svojim inicijatorima, ili da ozbiljno uzdrma svetsku ekonomiju, a posebno na primer ekonomiju Evrozone, koja se još uvek oporavlja od ekonomske krize koja traje već nekoliko godina. Pojedini analitičari upozoravaju da ,,igranje,, sa glavnim svetskim ekonomskim parametrima može imati ozbiljne posledice po svetsku ekonomiju, i da je hitno potreban politički dogovor izmedju velikih sila, jer nova globalna kriza može biti pogubnija od one koja je krenula iz Amerike 2008. godine sa propašću „Leman bradersa“.
I aktuelno kretanje ključnih ekonomskih parametara (cena nafte, kurs dolara kao svetske valute), pokazuje njihov krucijalni uticaj na globalnu ekonomiju. Na primer, jačanje dolara, dodatno podstaknuto špekulacijama o povećanju kamata u SAD-u, poguralo je kurs evra nadole, koji je pao na najnižu vrednost u poslednjih više od dve godine, delimično i zbog smanjenja kreditnog rejtinga Italije (agencija „Standard & Poor’s“ krajem prošle nedelje smanjila je kreditni rejting Italije na „BBB-“ , samo jedan stepen iznad neinvesticionog nivoa).
Sa druge strane, i ekonomski pokazatelji Evrozone ne doprinose jakom evru – slab privredni rast, visoka nezaposlenost, sveprisutna pretnja od deflacije, koja nagoveštava nove podsticajne mere Evropske centralne banke. Neki analitičari pak ocenjuju aktuelno prilično uzdržano ponašanje ECB, da u stvari ona namerno dopušta slabljenje jedinstvene evropske valute, kako bi i na taj način stimulisala evropskih izvoz, i koliko-toliko oživeo privredni rast u Zoni evra.
Ostaje veliko pitanje da li ,,oni koji odlučuju,, znaju šta rade i da li kontrolišu situaciju ? Preti li nam novi ,,Hladni rat“ – pre svega ekonomski, nadamo se… ?
Piše: Zoran Pavić
The post Pad cena nafte – gde je kraj? appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
