Izvor: B92, 14.Mar.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad bugarske i rumunske privrede
Sofija -- Deficit tekućih plaćanja Bugarske i Rumunije smanjen je u januaru za oko polovinu, što ukazuje na ubrazan pad privredne aktivnosti u tim zemljama.
Podaci pokazuju da je bugarski januarski deficit tekućeg računa gotovo prepolovljen, na 439,7 miliona evra, sa 806,8 miliona evra u istom mesecu lane, jer je globalno slabljenje oštro pogodilo uvoz. U Rumuniji je taj deficit opao 54,6 odsto na godišnjem nivou, na 525 miliona evra, što najavljuje sumorno razdoblje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za privredu te zemlje.
Oštro smanjenje deficita tekućih plaćanja u Bugarskoj i Rumuniji, koje su poslednjih godina beležile najbrži privredni rast u Evropskoj uniji (EU), kombinacija je kolapsa domaće potrošnje i smanjenja tražnje iz zemalja zone evra.
Rumunski spoljni dug, koji je prošle godine povećan na 12 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), jedan je od glavnih uzroka slabljenja leja koji je od početka godine izgubio 17 odsto pređašnje vrednosti.
Početkom ove sedmice Rumunija je postala treća članica EU, posle Mađarske i Letonije, koja je zatražila paket pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda, što podstiče strahovanje od bankrota zemalja širom istočnog krila 27-očlanog bloka.
Pojedini analitičari ukazuju da bi Bugarska mogla biti sledeća u nizu zbog njenog spoljnog duga, koji je lane odskočio na 24,3 odsto BDP i izostanaka milijardi dolara stranih investicija koje su do sada pokrivale taj manjak. Sofija, koja je svoj lev vezala za evro, tvrdi da su njen bankarski i finansijski sistem za sada stabilni i da joj nije potrebna spoljna pomoć.
Mirov u Bugarskoj i Rumuniji
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Tomas Mirov posetiće u toku naredne sedmice Bugarsku i Rumuniju i razgovarati sa bugarskim i rumunskim čelnicima o novim investicijama u te dve balkanske zemlje.
EBRD je do sada imala značajna ulaganja u bugarsku energetiku, a ukupno je u privredu te članice Evropske unije investirala 1,7 milijardi evra, s tim što je značajan deo tih sredstava bio namenjen bankarskom i korporativnom sektoru. Banke je do sada podstakla investiciona ulaganja u tu zemlju u ukupnoj vrednosti oko 6,2 milijarde evra.
Podaci banke pokazuju i da je EBRD do sada investirala u rumunsku privredu oko 3,8 milijardi evra i podstakla dodatna ulaganja od 7,2 milijarde evra. Rumunija je do sada privukla, uz direktno ili indirektno učešće EBRD, oko 11 milijardi evra stranog kapitala.
