Izvor: BKTV News, 11.Dec.2014, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRIVREDNE REFORME: Stop „burazerskom“ poslovanju
Veliko je pitanje kada će Srbiji biti bolje. Odgovor na to pitanje zavisi od globalne politike u Evropi i regionu, kao i od unutrašnje stabilnosti Srbije. Spoljni dug Srbije je 2003. godine iznosio 11 milijardi evra, a u avgustu 2014. godine je zabeležen dug od 21,8 milijardi evra ili 67,9 odsto BDP. I pored vrtoglavog rasta spoljnjeg duga i ne tako blagonaklone pomoći od strane Međunarodnog monetarnog fonda, Vlada Srbije smelo sprovodi reforme.
„Biće samo trka u vremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << da li je u pravu MMF ili vlada da će Srbija biti veoma dobro mesto za život u 2016. ili 2017. godini“, kaže premijer Srbije Aleksandar Vučić. Premijer iskazuje optimizam vredan pažnje. Međutim, zapuštenost Srbije u svakom pogledu u poslednjih dvanaestak godina ukazuje da će se „ozdravljenje“ Srbije vremenski odužiti i da će biti fazno.
Srbija je potpisala veoma težak ugovor sa MMF i što vreme aranžmana bude kraće to će se pre stabilizovati finansije, javni sektor i afirmisati privatni i korporativni pristup. MMF u dužem trajanju nigde i nikome nije bio dobar partner. Premijer Srbije poručuje stranim, posebno nemačkim investitorima da ne treba da razmišljaju o investiranju u drugim zemljama regiona, jer im niko neće ponuditi bolje uslove od Srbije. Bolji uslovi u Srbiji podrazumevaju povoljan imidž i lakši put do investicionih ulaganja, počev od jednostavnosti zakonske i admnistrativne procedure, do načina transferisanja kapitala. Srbija treba da bude „dobro mesto“ za strani kapital, ali da se ne urušava ekonomska suverenost Srbije. Investiranje i kapital moraju biti jednaki i za strance i za domaći biznis.
Srbiji će biti bolje kada se urede pravila igre i kada se redukuje državna korupcija zastupljena u javnim preduzećima, kao i u privatnim kompanijama zasnovanim na mafijaško-tajkunski način. Pozitivno je što se „čisti“ domaća privreda od finansijskih špekulanata, zelenaša i partijskih zaštićenih korupcionaša. Ako aktuelna vlast uspe da sredi odnose na privrednoj sceni uz poštovanje zakona i tržišnih principa, uz jasnu poruku o slobodi investiranja, Srbija može u narednom periodu da otvori svoja vrata kao poželjna država za ulaganje.
„Dosta je bilo te pijace, ja sam dobar sa tobom, ti ćeš ostati direktor jer te neko podržava, ti meni daš kredit, svi se lepo dogovorimo, svi smo bogatiji, imamo privatne avione, a Srbija sve to mora da plaća“, kaže Vučić. Eliminisanje ovih koruptivnih pojava koji se indukuju iz sfere politike otvoriće konkurenciju, a ne monopole. To će biti teška borba jer se u Srbiji od 1990. godine vodi politika partijskih interesa i moći zasnovana na „burazerskoj“ ekonomiji političkih i oligarhijskih interesa. Takve pojave strani investitori prepoznaju pa izbegavaju da investiraju. Naravno, uvek se pojave strane firme koje peru novac ili iznose devize iz Srbije na špekulativan način.
Pored toga, treba poraditi na odgovornoj i strateški planiranoj ulozi države koja je dužna da investira u razvoj. U pravu je profesor dr Boža Drašković sa Beogradske bankarske akademije kada kaže da u Srbiji ne postoji Savet za reindustrijalizaciju. Ministri privrede su se u protekloj deceniji uglavnom bavili privatizacijama, a ne razvojem. „Mi nemamo ministarstvo industrije, a nemamo ga zato što se ne uklapa u koncept liberalnog tržišnog fundamentalizma“, kaže za „Geopolitiku“ profesor Drašković.
I po ko zna koji put pominjemo čuvenu kampanju „kidanja lanaca i katanaca“ sa zarđalih fabričkih kapija, koju je svojevremeno promovisao Bogoljub Karić. Pružanjem šanse domaćim proizvođačima u Srbiji bi bio ostvaren osnovni ekonomski cilj, a to je da korišćenjem sopstvenih resursa, uz državne podsticaje ostvare što veći profit koji se ne bi transferisao u inostranstvo, već ostajao u Srbiji.
Tomislav Kresović
Predrag Prokopljević
The post PRIVREDNE REFORME: Stop „burazerskom“ poslovanju appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
