Izvor: B92, 31.Maj.2012, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PIO ulagao, a država krcka imovinu
Beograd -- Milijarde evra, koje je Penzijski fond potrošio ulažući u bolnice, puteve, preduzeća, mogu da odu u nepovrat ukoliko se novi saziv vlade ogluši o njihove apele.
U Radnoj grupi za restrukturiranje penzijskog sistema kažu da će se za pomoć u sprečavanju daljeg rasipanja novca obratiti prvo Vrhovnom,a potom i sudu u Strazburu.
U Fondu objašnjavaju da su višak od doprinosa više od četiri decenije ulagali u banje, zgrade, preduzeća, vodovod, ali se, suprotno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svim zakonima, kao njihov vlasnik knjižila - država.
To u Fondu nisu smatrali problemom sve do privatizacije 2007. godine, kada je 14 od ukupno 30 banja država dala na doboš. Tada su odlučili da presaviju tabak i uspeli da zaustave dalju prodaju, ali se neke presude opet vraćaju na početak.
"U poslednje vreme primetan je trend da sudovi preinačuju presude koje su već donete u korist Fonda, ali ovoga puta na njegovu štetu", kaže Valerijan Kadijević, savetnik direktora Fonda PIO, koji u ime ove kuće vodi sudske sporove oko imovine.
To je slučaj sa Apelacionim sudom u Nišu koji je osporio da Fond ima pravo svojine nad Specijalnom bolnicom Žubor u Kuršumlijskoj banji, u kojoj je Fond investirao 18,8 miliona evra. Isti je slučaj i sa Apelacionim sudom u Kragujevcu za bolnicu "Merkur" u Vrnjačkoj Banji gde je uloženo 17,1 milion evra, kao i specijalnim bolnicama u Ivanjici (26,2 miliona evra) i Novoj Varoši (37,9 miliona evra).
BANJE UZELE MILIONE U 30 rehabilitacionih centara Fond je potrošio 500 miliona evra. Najviše je uložio u Zlatar (38 milijardi), Zlatibor (30 milijardi), Nišku banju (30 milijardi), Ivanjicu (26 milijardi), Sokobanju (25 milijardi), Gamzigradsku (21 milijarda), Ribarsku banju (18 milijardi)...
Kadijević zato smatra da je neophodno da se donesu izmene zakona o PIO u koji će se, kao posebna stavka, uneti i ona o imovini Fonda. Istovremeno, smatra da je potrebno da Fond konačno oformi svoje preduzeće ili Agenciju koja bi se bavila plasmanom imovine, akcija i hartija od vrednosti na tržištu čime bi Fond konačno mogao da stane na svoje noge i smanji dotacije iz budžeta koje su u ovom trenutku dostigle 49 odsto.
"Već dve decenije, svuda u razvijenom svetu, najprofitabilniji je posao u banjama i rehabilitacionim centrima. I naša zemlja ima ogroman potencijal, ali ne može da ga iskoristi", kaže Slavenko Grgurević, potpredsednik UO Fonda PIO i predsednik Radne grupe za restrukturiranje penzijskog sistema.
Fond PIO je pravni naslednik Središnjeg ureda za osiguranje radnika iz Kraljevine Jugoslavije, pa tako i imovine iz predratnog perioda. Tu spadaju Uredske zgrade u Vršcu, Kruševcu, Nišu, Leskovcu, Kikindi i još u pet gradova, kao i stambene zgrade u Zemunu, Beogradu, Zrenjaninu, ali i sanatorijumi u Vrnjačkoj Banji, Stražilovu... Zato on predlaže
Trenutna vrednost banja nad kojima Fond dokazuje pravo svojine dostigla je čak 500 miliona evra, ali je taj novac "zarobljen". Zato je neshvatljiv odnos države prema ovoj činjenici, naročito što su strateški partneri iz raznih zemalja već godinama unazad zainteresovani za partnerski odnos sa Fondom. A to bi značilo ogroman podstrek restrukturiranju Fonda jer bi se konačno pronašao stabilan izvor prihoda i penzije ne bi bile svedene na socijalnu kategoriju kao što su danas.
U poslednjih godinu dana, tvrde članovi ove radne grupe, Fond je postao svestan "ozbiljnosti situacije" i prestao da problem oko svoje imovine gura pod tepih.
"Nije reč samo o banjama, već o čitavom spisku infrastrukturnih objekata među kojim je najatraktivniji Sava cetar, Klinički centar Srbije... ", dodaje Grgurević.
Samo u izgradnju Kliničkog centra Srbije Fond je, prema današnjoj vrednosti, uložio 44.355.767 evra. Za ostalu imovinu tek se računaju rashodi, pa su na redu revalorizacije još 119.518 kvadrata poslovnog prostora u kojima se nalaze sedišta filijala, ali i oko 600 stanova, hartija od vrednosti, akcija u preduzećima.
