Izvor: Politika, 18.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PIK „Zemun”: Mafija brža od države
Privatizacija ovog poljoprivrednog kombinata traje sedam godina, a država nemo posmatra kako se krade najvrednija zemlja u Beogradu. – Odluka o stečaju firme doneta posle samo nedelju dana od početka restrukturisanja, što je nezabeležen slučaj u srpskoj privatizaciji. – „Specijalitet kuće“: zemlja davana za stočnu hranu, đubrivo i traktore a nadležna Agencija za privatizaciju zakonom to nije sprečila
Beograd je zainteresovan da PIK „Zemun” pripoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Poljoprivrednom kombinatu „Beograd" kako bi napravio jaku kompaniju koja će snabdevati hranom glavni grad.
Može se samo nagađati da li je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas znao kakvu Pandorinu kutiju otvara i kakvu će lavinu pokrenuti kad je u maju ove godine izrekao ovu rečenicu. Đilasova najava bila je zapravo otvorena objava rata koja je naterala „hobotnicu” da se pokrene i – žestoko uzvrati. Gradonačelnik je (svesno ili ne) probušio mafijašku „paukovu mrežu", koja je godinama pletena oko PIK „Zemun" i njegova 3.682 hektara zemlje, zapravo lokacije „kakve nema u Beogradu” (to je procena stručnjaka za nekretnine), a na odgovor nije dugo trebalo čekati.
Tako je slučaj PIK „Zemun", preduzeća koje je od 2002. godine u procesu privatizacije, postao očigledan primer kako je moguće ojaditi državu kroz spregu direktora, radnika, pojedinih državnih institucija i mafije. I kad je posle najave gradonačelnika Beograda, a posle sedam godina nezavršene privatizacije, Agencija za privatizaciju 2. juna 2009. godine pokrenula postupak restrukturisanja preduzeća PIK „Zemun" – samo nedelju dana kasnije (10. juna 2009. godine) pokrenut je stečaj nad PIK „Zemun". Biće veoma zanimljivo da se utvrdi, odnosno da stečajni sudija kaže ko je od poverilaca ovog preduzeća pokrenuo stečaj.
Iz do sada poznatog u slučaju PIK „Zemun" nije teško dešifrovati poruku onih koji su oterali ovu firmu u stečaj. „Hobotnici" je bilo važno da odmah reaguje i pokaže da je brža, jača, organizovanija i efikasnija od države i njenih institucija.
Po već poznatom scenariju, uskoro bi se moglo očekivati da razni advokati, analitičari i pojedini mediji započnu organizovanu „akciju" objašnjavanja kako je Srbija pravna država i da ne sme da ugrožava instituciju stečaja i da ugrožava zagarantovana prava poverilaca da se naplate iz stečajne mase.
Zašto je PIK „Zemun” oteran u stečaj?
Da bi se namirili poverioci i izigrala država kao najveći vlasnik zemlje kojom ta firma raspolaže. Jer, u stečaju su u prvom planu poverioci, a u drugom planu vlasnici imovine.
Država sada ima mogućnost da „uzvrati udarac” i da kontratužbom ospori stečaj i tako zaštiti i odbrani svoju imovinu. Jer, ne postoji primer u osmogodišnjoj privatizaciji u Srbiji da je pokrenut stečaj nad firmom koja je u restrukturisanju. Ali, to nije jedini presedan u slučaju „PIK „Zemun”.
Nažalost, u poslednjih sedam godina, koliko traje privatizacija ove firme, donošene su i sprovođene mnoge poslovne odluke mimo Agencije za privatizaciju, koja je zakonom zadužena da daje saglasnost za svaku odluku poslovnog rukovodstva u bilo kojoj firmi koja je u procesu privatizacije. Direktori, privremeni upravnici, bivši rukovodioci, upravni odbor, skupštine radnika PIK „Zemun” – ljudi koje evidentno nije interesovalo obrađivanje zemlje – doneli su u poslednjih sedam godina bezbroj poslovnih odluka koje zadiru u vlasničku strukturu te firme i nijedan državni organ ili institucija nije zaštitio državnu i društvenu imovinu (odnosno zemlju) u „Zemunu”. Spregom raznih interesa stvorena je piramida koja je suptilnom korupcijom nanela državi neprocenjivu finansijsku štetu.
Oko tri i po hiljade hektara državne i društvene zemlje bila je alajbegova slama ostavljena na milost i nemilost radnika, rukovodilaca i advokata koji su se vrzmali oko ovog poljoprivrednog imanja. Još devedesetih godina, u vreme radikalske vlasti u opštini Zemun, radnici tog kombinata su dobili u zakup na 99 godina 543 hektara državne zemlje. Oni su pravo korišćenja tih parcela u međuvremenu preprodavali i niko više (ni firma, ni država) nema pravi uvid u to ko je vlasnik i ko raspolaže sa koliko zemlje.
Jedna od ideja koje su mirisale na otimačinu bio je i i „projekat" zajedničkog ulaganja sa biznismenom Miroslavom Samardžijom u izgradnju stambenog kompleksa na 200 hektara. U zajedničko ulaganje PIK „Zemun” je trebalo da unese zemlju, a Samardžija da obezbedi 150–200 miliona evra, o čemu je uredno potpisan i ugovor ali bez ikakvih bankarskih garancija da će novac biti obezbeđen. Po tom ugovoru bilo je predviđeno da svako od radnika zemunskog kombinata u tom novom kompleksu dobije po jedan stan. Srećom, ceo „projekat" je odbačen jer Agencija za privatizaciju nije dala saglasnost da se on realizuje.
Sličnih pokušaja da se radnici ovajde bilo je još. Na primer, u vreme kad se još razmišljalo o ozbiljnoj privatizaciji i kad je postignut dogovor da svi zaposleni napuste firmu uz otpremninu koju sami predlože. Pošto su radnici pristali na taj uslov, Upravni odbor PIK „Zemun" (predsednik UO bio je advokat Nebojša Avlijaš) donosi odluku da uz otpremninu svaki radnik dobije i 0,5 hektara zemlje.
Samardžija se još jednom pojavljuje u zemunskom kombinatu. Prema dostupnoj dokumentaciji, Skupština PIK-a donela je odluku 17. novembra 2003. godine da ugasi zajedničko preduzeće – živinarsku farmu „Kompik”, koju je imala sa firmom „Irkom d.d”, i da je izbriše iz sudskog registra. Ali, dve godine kasnije, 18. novembra 2005. godine taj poljoprivredni kombinat i Miroslav Samardžija postaju suvlasnici firme „Kompik", o čemu Agencija za privatizaciju nije ništa znala iako je po zakonu jedina ovlašćena da se pita.
Otimačina zemlje bila je jedina ideja vodilja svih sedam godina privatizacije PIK „Zemun” i zato je stalni tinjajući ključni sukob bio razgraničenje zemlje: šta je državno a šta društveno i šta je poljoprivredno a šta je građevinsko zemljište (vidi mapu).
-----------------------------------------------------------
Vlahović nije vlasnik
Nemam nikakve veze sa PIK „Zemun”, niti sam vlasnik tog preduzeća, niti sam ikada kupio nešto od PIK „Zemun”, ali ovo nije moja izjava za vaše novine jer je „Politika” napisala da sam ja možda vlasnik a da to nije proverila, rekao nam je juče u neformalnom razgovoru Aleksandar Vlahović, suvlasnik firme „Eki investment” i nekadašnji srpski ministar za privatizaciju.
Miša Brkić
[objavljeno: 19/06/2009]
