Izvor: Politika, Beta, Tanjug, 19.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PDV-om protiv ekonomske krize
Zemlje u našem okruženju najavljuju znatnu promenu poreske politike, u nameri da maksimalno pomognu oporavku domaće privrede
Najava da će Vlada Srbije razmotriti mogućnost privremenog uvođenja poreza za imućnije građane samo je jedna u nizu istih ili sličnih mera koje planiraju ili su već preduzele zemlje regiona u nastojanju da ublaže posledice globalne ekonomske krize, navode Tanjugovi dopisnici iz Budimpešte, Zagreba i drugih regionalnih centara.
Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Budimpešta najavila znatnu promenu poreske politike, u nameri da time maksimalno pomogne oporavku domaće privrede. Mađarska je među članicama Evropske unije jedna od zemalja koje su najviše pogođena tekućom recesijom.
Premijer Mađarske Ferenc Đurčanj je izjavio da će vlada predložiti parlamentu da se usvoji zakon o smanjenju dažbina na plate i dobit preduzeća, a uveća porez na dodatu vrednost.
Đurčanj je pored toga najavio i uvođenje novog poreza koji bi važio samo za najbogatiji sloj mađarskog stanovništva, radi uravnoteženja prihoda i rashoda u državnom budžetu.
Hrvatska je takođe, ako je ceniti na osnovu najnovijih reagovanja čelnika izvršne vlasti u Zagrebu, pripravna da raznim poreskim i drugim merama stimuliše sve tromiju domaću privredu i spreči dalje širenje teške privredne krize.
Kao jednu od najozbiljnijih opcija, hrvatska vlada razmatra mogućnost smanjenja podsticaja u poljoprivredi koja sada godišnje, kad je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, pravi minus od 1,3 milijarde dolara godišnje, iako je pre raspada nekadašnje Jugoslavije imala suficit od približno milijardu dolara.
Hrvatski seljaci sada godišnje dobijaju, u vidu podsticaja, više od 400 miliona dolara i osetnije smanjenje te sume bi, kako se kalkuliše u Zagrebu, ostavilo prostora da se smanje neki porezi, što bi bilo veoma važno i korisno za eksportno orijentisani deo hrvatske privrede u industrijskom sektoru.
Makedonski premijer Nikola Gruevski je još početkom ove godine izjavio da će njegova vlada preduzeti deset mera za ublažavanje privredne krize.
Gruevski je tada najavio, između ostalog, smanjenje poreza na kapitalnu dobit, kao i opraštanje neplaćenih doprinosa kompanija za zdravstveno osiguranje u roku od četiri godine, ukoliko u tom periodu nastave da plaćaju te dažbine.
U Makedoniji će se, pored toga, „opraštati” porez na kaznene kamate za neplaćene poreze na ostvareni prihod firmi, kapitalnu dobit, porez na dodatu vrednost, a u nekim slučajevima i poreska opterećenja na imovinu i penzijske doprinose.
Vlada Makedonije je, takođe, da bi pomogla domaću poljoprivredu smanjila poreske obaveze seljacima i kompanijama u tom sektoru ili ih potpuno ukinula za one koji imaju godišnji prihod manji od pet hiljada evra.
Međunarodni monetarni fond je u svom godišnjem izveštaju o stanju privrede u Crnoj Gori preporučio toj balkanskoj državi da razmotri plan daljeg smanjenja poreza, jer bi, kako navode stručnjaci te finansijske institucije, moguća pomoć oslabljenom bankarskom sektoru zemlje mogla da utiče na veliki rast budžetskog deficita.
Rumunija, koja grozničavo nastoji da od MMF-a i Evropske unije dobije stabilizacioni zajam u vrednosti od oko 24 milijarde dolara, takođe je najavila smanjenje poreza za domaće kompanije i građane, ali je pitanje kako će se taj plan vlade realizovati u uslovima drastičnog pogoršanja svih najvažnijih makroekonomskih pokazatelja, navode ekonomisti u Bukureštu.
Bugarska je, sudeći prema izjavama vladinih čelnika, spremna da merama poreske politike deluje na poboljšanje ekonomske klime u zemlji, a među najkonkretnijim merama pominjano je moguće smanjenje PDV-a za neke od najugroženijih delova domaće privrede, kao i još nekoliko drugih poreskih olakšica za firme koji veći deo svoje produkcije plasiraju na inostrano tržište.
[objavljeno: 20/03/2009]
