Izvor: RTS, 06.Okt.2009, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ozbiljnim reformama do pomoći MMF-a
MMF spreman da pomogne Srbiji ali prethodno želi potvrdu u vidu konkretnih reformi, koje nisu bazirane samo na obećanjima, izjavio guverner NBS Radovan Jelašić u Istanbulu. Srpska delegacija učestvuje na godišnjem zasedanju Svetske banke i MMF-a u Turskoj.
U Istanbulu se održava godišnje zasedanje Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Među učesnicima su i potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, ministarka finansija Diana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Dragutinović i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Skup u Istanbulu prati protest antiglobalista. Turska policija upotrebila je suzavac i vodene topove da rastera demonstrante, koji su se okupili na trgu Taksim, nekoliko stotina metara od mesta održavanja skupa.
Učesnici protesta su nosili crni transparent na kojem je pisalo "MMF i Svetka banka idite kući". Uhapšeno je osmoro demonstranata zbog bacanja zapaljivih bombi.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić potvrdio je u Istanbulu da je MMF spreman da pomogne Srbiji kao što je to činio i ranije.
"Imamo povećanje deviznih rezervi od milijardu i po evra, od toga 1.200.000 evra je od MMF-a.
Jedno je sigurno, da njihova misija, koja dolazi u Beograd krajem oktobra, želi da vidi kredibilne reforme, koje nisu bazirane samo na obećanju, nego koje će zaista da pokažu u kojoj će se meri smanjiti rashodi ako se isključivo radi na rashodnoj, a ne prihodnoj strani", rekao je Jelašić.
Guverner NBS je rekao da sve zavisi od toga da li Vlada smatra politički oportunim da to sprovede i dodao da MMF ne insistira na tome da se pojedine kategorije smanje po svaku cenu.
"Bilo bi dobro da se ne smanje investicije, ali tekuća potrošnja u svakoj meri i na svaki način treba da se smanji da bi se prilagodili činjenici da će najverovatnije prihodi za jedan vremenski period biti na nižem nivou nego što su bili do sada", rekao je guverner Jelašić.
Saradnja s Turskom u oblasti saobraćajne infrastrukture
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je da će Svetska banka odobriti Srbiji zajam od 400 miliona dolara za pomoć budžetu. Dinkić je podsetio da je Svetska banka za izgradnju Koridora 10 u Srbiji odobrila kredit od 388 miliona dolara.
Ministar Dinkić sastao se u Istanbulu sa direktorom turske "Eksim banke" Ahmet Kilicogluom sa kojim je razgovarao o podršci te banke u finansiranju dva regionalna puta koji povezuju Novi Pazar sa Sjenicom i Tutinom.
"Mi smo danas predali aplikaciju turskoj "Eksim banci" za finansiranje dva regionalna puta u Sandžaku. Ukupna vrednost ta dva projekta je 30 miliona dolara, a reč je o regionalnom putu Novi Pazar - Tutin i Novi Pazar - Sjenica", rekao je Dinkić.
Dinkić je dodao da Srbija pregovara sa turskom vladom o zaključivanju jednog opšteg sporazuma o saradnji u oblasti saobraćajne infrastrukture, koji je kako je rekao, potpuno identičan sporazumu koji je Srbija zaključila sa Kinom tokom nedavne posete predsednika Borisa Tadića toj zemlji.
Ministar Dinkić je potvrdio da će predsednik Turske Abdulah Gul posetiti Srbiju krajem oktobra i da očekuje da će sporazum sa Turskom o saradnji u oblasti saobraćaja biti potpisan.
"Očekujemo da do tada pripremimo i tada potpišemo ovaj sporazum koji će biti osnova i za sprovođenje ova dva projekta u Sandžaku, a možda i još nekih značajnih infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja u Srbiji", izjavio je Dinkić.
Portugal: Srbiji potrebne mere po uzoru na Brazil
Pred početak zasedanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u Istanbulu ministarka Dragutinović je razgovarala sa ruskim ministrom finansija Aleksejem Kudrinom.
"Rusija će Srbiji odobriti kredit od najviše milijardu dolara za finansiranje budžetskog deficita i infrastrukturne projekte", rekao je Kudrin objasnivši da će se za popunjavanje budžetskog deficita Srbije izdvojiti 350 miliona dolara, a preostali iznos će se koristiti, pre svega za metro i obilaznicu oko Beograda.
Za pokrivanje budžetskog deficita, Srbija će moći da računa i na pomoć Svetske banke.
Dragutinovićeva se sastala i sa zamenikom direktora MMF-a Muriljom Portugalom, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Zamenik direktora MMF-a, koji je Brazilac, istakao je da se na primeru Brazila pokazalo da je moguće iskoristiti vreme ekonomske krize i sprovesti efikasnije mere nego u ekonomski stabilnim vremenima. Portugal je ukazao da i Srbija treba da primeni deo tih mera po uzoru na Brazil.
"Pošto će jedan deo poreskih prihoda biti trajno izgubljen, zbog drugačije prirode oporavka u odnosu na rast u prošlosti, u fokusu reforme treba da bude postepeno usklađivanje prihoda i rashoda, kao i funkcionisanje javnih preduzeća", rekao je Portugal iznevši svoja iskustva u podršci reformi javnog sektora i podsetio da je Brazil jedna od zemalja koje su najmanje osetile sadašnju krizu.
Ministarka Dragutinović izrazila je zahvalnost MMF-u na podršci, a dogovoreno je da se saradnja nastavi.
Svetskoj banci potrebna dodatna sredstva
Pošto je saopštio da će Svetska banka Srbiji odobriti kredit od 400 miliona dolara, direktor Svetske banke, Robert Zelik, upozorio je da bi sredstva kojima banka raspolaže uskoro mogla da presuše, prenosi Bi-Bi-Si.
"Svetska banka kao najveći svetski zajmodavac za razvojne projekte, već je počela da troši dodatnih stotinu milijardi dolara koje je prošle godine stavila na stranu za zemlje u razvoju i zato će joj biti neophodna donatorska dokapitalizacija", dodao je Zelik.
"Ekonomska kriza pogodila je razvijene zemlje, nekoliko meseci kasnije zemlje u usponu, a zatim i siromašne države. Međutim, rešenje će biti različito u zavisnosti od zemlje do zemlje", rekao je generalni direktor MMF-a Dominik Štros Kan.
Štros Kan je dodao da će biti potrebno barem osam do deset meseci da stopa nezaposlenosti počne da opada. Pojedine zemlje donatori, međutim, nisu baš voljne da ponovo odreše kesu i popune kasu Svetske banke, prenosi Bi-Bi-Si.
Britanija traži promenu načina upravljanja bankom radi osiguranja njene veće transparentnosti, Amerika da se obezbedi efikasnost kreditiranja siromašnih zemalja, dok Francuska dovodi u pitanje i ideju o neophodnosti dodatnih sredstava.
Na zasedanju u Istanbulu razmatraju se najvažniji ekonomski problemi, uključujući prognozu rasta globalne privrede, situaciju na finansijskim tržištima, kao i mere neophodne za unapređenje ekonomskog rasta u manje razvijenim zemljama.
