Izvor: Politika, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovogodišnja inflacija 9,5 odsto
Ovogodišnja stopa inflacije biće oko 9,5 odsto, odnosno tri procentna poena viša nego što se ekonomskom politikom predviđalo za 2007. godinu, upozorili su juče stručnjaci biltena Makroekonomske analize i trendovi.
Dogodilo se, kako su rekli, ono što se moglo očekivati. Pošto vlada nije obuzdala visoku javnu potrošnju, pogotovo plate iz svoje nadležnosti, velika masa dinara, i pored svih poteza NBS, učinila je svoje - raspirena je inflacija na koju je, samo kao dobar izgovor, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << došla i ovoletošnja suša sa svim pratećim poskupljenjima hrane.
Suša je bila sporedan, a nikako glavni razlog za lančana poskupljenja - od hleba i mesa, preko ulja do mleka, smatra urednik MAT-a Stojan Stamenković. Na takav zaključak upućuje i najobičnije poređenje cena samo nekoliko prehrambenih proizvoda kod nas i u susedstvu. Suša je uzela danak i u ostalim zemljama u našem regionu, ali samo su kod nas cene hrane porasle mnogo više nego što je uobičajeno. Tome je, uz loše karakteristike našeg tržišta, doprinela dosta visoka kartelizacija velikog broja proizvođača hrane kod nas - ističe Stamenković.
Kada ekonomska politika nije u stanju da rast zarada zadrži u okvirima produktivnosti, smatra on, uravnoteženje makroekonomskih činilaca preuzima inflacija. Produktivnost u industriji Srbije u toku osam meseci ove godine je, u odnosu na isto razdoblje lane, povećana svih 16 odsto. Problem je, međutim, kako je napomenuo Stamenković, što se do tog rezultata došlo osetnim smanjivanjem broja zaposlenih, a ne time što smo postali vredniji i radniji. Dotle su plate, pogotovo u javnom sektoru, povećane svih 30 procenata. Rezultat? Inflacija.
Svi pokušaji NBS da svojim merama i dosta skupim repo-operacijama koliko-toliko uspostavi ravnotežu u robnonovčanim tokovima zasad daju samo polovične rezultate. Centralna banka svojim merama može da utiče na jedva polovinu cena koje se formiraju na tržištu. O ostalom "odlučuje" država ili zelena pijaca. U takvim okolnostima NBS može da "zaustavi i život" visokim kamatama i kreditnim restrikcijama, ali cene će učiniti svoje.
Suština celog posla je, napominje saradnik MAT-a Miladin Kovačević, da se uz doslednu antiinflacionu politiku ne izgubi razvojni tempo. Otuda i sugestija centralnoj banci da u budućem vođenju novčane politike povede više računa ne samo o ciljanoj stopi inflacije već i o visini kamata i kursa dinara, jer dalje obezvređivanje evra dugotrajno može biti veliko bure baruta za našu ekonomiju.
O toj opasnosti najbolje svedoči činjenica da će ovogodišnji spoljnotrgovinski deficit biti oko 6,6 milijardi evra. Na njegovo smanjivanje, nažalost, ne utiče visoka stopa rasta izvoza od oko 30 procenata, koliko snažna potrošnja izazvana nezarađenim platama i visokim kreditnim zaduživanjem građana.
[objavljeno: ]
