Izvor: N1 televizija, 19.Maj.2016, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo su mala preduzeća koja doprinose rastu srpskog BDP-a
U Srbiji je prvi put dodeljena nagrada Gazela najbrže rastućim kompanijama. Prizanje je ustanovila međunarodna grupa Bisnode, koja posluje u 18 država u Evropi, a osnovna delatnost joj je pružanje poslovnih i bonitetnih informacija. Zlatnu gazelu dobila je Hemikal Agrosava koja je za pet godina udvostručila prihode, a izvozi u 11 zemalja.
Gazela u privredi - firma Hemikal Agrosava - kompanija koja je prema istoimenom konceptu, daje najveći doprinos rasrtu BDP-a i otvaranju >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << radnih mesta. Firma iz Beograda proizvodi i istražuje sredstva za zaštitu bilja i hibride kukuruza. Ima 157 zaposlenih, među kojima sedam doktora nauka. Prošle godine izvezla je robu vrednu milion i 800 hiljada evra.
Direktor Hemikal Agrosave Zoran Radanović objašnjava šta očekuje od države. “Da možda može da pomogne Privredna komora ili razna trgovinska predstavništva, da naši proizvodi budu napolju bolje prezentovani, da imaju bolju šansu, i da se ostavri prodaja naših proizvoda”, kaže on.
Druge dve nagrade dodeljene su Vega IT Sourcingu iz Novog Sada i Hrana produktu iz Salaša Noćajskog. Takve firme treba da budu okosnica budućeg privrednog rasta u Srbiji, smatra jedan od članova saveta za dodelu Gazele, profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić.
“Domaće poreduzetništvo, domaće investicije, nova mala i srednja preduzeća koja su u stanju da rastu i zapošljavaju naše građane, da kroz to doživimo privrednu promenu koja će pomoći da izađemo na zelenu granu, odnosno da to bude deo bruto domaćeg proizvoda koji je sposoban da izvozi i da bude konkurentan”, smatra Šoškić.
A najvažniji uslovi za razvoj i opstanak malih i srednjih preduzeća, prema rečima dobitnika nagrade Vahidina Ćatića iz Prijepolja, su olakšan pristup finansijama i oslobađanje početnika od poreza.
“Da omogući zdravijim firmama u Srbiji koje imaju istoriju poslovanja, zdravu biografiju, dobre prihode u prethodnih pet godina, da omogući finansijska sredstva sa što nižim kamatnim stopama ako može i bez kamata”, kaže Ćatić.
Zoran Radonaović smatra da početnicima treba da se olakša kreiranje biznisa. “Da sa nekim idejama mogu i sa manje para da prođu, a kasnije kada stanu na noge, da plate pun iznos poreza i sve ono što i u početku nisu”, kaže on.
Kao još jedan od problema navode nedostatak kvalifikavnog kadra, posebno u IT sektoru zbog čega je potrebna veća usklađenost obrazovnog sistema i tržišta rada.
Izvor: N1info
