Izvor: Politika, 01.Sep.2010, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena fabrika za preradu akumulatora
U izgradnju i opremanje uloženo 12 miliona evra, a posao će dobiti 70 radnika.- Ekološki pokreti tvrde da je pogon opasan za žitnicu, a nadležni kažu da je sve po propisima i da opasnosti nema
Inđija – Fabrika za reciklažu olovnih akumulatora i izradu legura na bazi olova „Monbat” iz Inđije puštena je juče i rad. U njoj će raditi 70 radnika. U izgradnju ove fabrike, koja je među prvima zakupila građevinsko zemljište u severoistočnoj radnoj zoni u Inđiji, bugarska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompanija „Monbat” iz Sofije uložila je 12 miliona evra, na na jučerašnjem svečanom otvaranju fabrike Atanas Bobokov, predsednik upravnog odbora Kompanije „Monbat” najavio je novu investiciju u Inđiji – izgradnju i fabrike akumulatora, koja će zapošljavati još sto radnika.
Fabrika za reciklažu olovnih akumulatora „Monbat” imala je velikih problema, jer je pre godinu i po dana, pred početak probne proizvodnje, pokrenuto ponovo pitanje zaštite životne sredine, pa je „Monbat” morao da radi još jednu studiju o zaštiti životne sredine i da traži novu saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i odživi razvoj. Ta dozvola dobijena je po drugi put, jer je, kako reče Bobokov na otvaranju fabrike, uloženo 12 miliona evra u najnoviju tehnologiju ove vrste u Evropi, koja podrazumeva zatvoreni tip reciklažnog sistema, bez ispuštanja tehnoloških voda. Mada, ističe Bobokov, upravo ulaganje u zaštitu životne sredine poskupilo je gradnju fabrike, jer se ovakav pogon može sagraditi i za četiri miliona evra.
– „Monbat” jeste ekološka fabrika, jer ćemo prerađivati stare olovne akumulatore, uklanjati otpad koji može da zagadi životnu sredinu i proizvoditi legure na bazi olova, a ono što ostane kao otpad u procesu prerade koristiće se u građevinarstvu. Dakle, nema razloga za bilo kakav strah od zagađenja životne sredine. Mi planiramo ovde i fabriku akumulatora sa sto radnika, koja će takođe biti sa vrhunskom tehnologijom, koja podrazumeva potpunu zaštitu životne sredine – istakao je Bobokov.
Naglašavajući veliki značaj te investicije, Bojan Pajtić, pokrajinski predsednik Izvršnog veća podsetio je da je pre šest godina u Vojvodini bilo gotovo 300.000 nezaposlenih, a sad ih je 100.000 manje, zahvaljujući programima zapošljavanja, ali i uspesima opština, poput u Inđije u privlačenju stranih investicija. Zahvaljujući tome, dodao je Pajtić, 66.000 ljudi u pokrajini sada je zaposleno u stranim fabrikama u koje je uloženo oko 5,6 milijardi evra.
Predsednik opštine Inđija Goran Ješić je rekao da je svestan koliko je problema firmi „Monbat” napravljeno kada im je poništena prva ekološka dozvola, ali on smatra da „Monbat” nije ništa veći zagađivač od ostalih fabrika u industrijskoj zoni i naglasio da živi 400 metara od fabrike, da ima dvoje dece i ne strahuje za njihovo zdravlje, jer zna da je investitor ispoštovao sve zakonske uslove, pa i uslove o zaštiti životne sredine.
Svečanom otvaranju „Monbata” u Inđiji pored poslovnih partnera prisustvovali su i Gerogi Dimitrov, ambasador Bugarske u Srbiji, a Pajtić je posebno istakao da ne sumnja da je „Monbat” dobio ekološku dozvolu za rad, jer ispunjava sve uslove predviđene zakonom.
J. Slatinac
-------------------------------------------------
Ekološke organizacije misle drugačije
Ekološki pokret Srbije, Ekološki pokret Novog Sada i Ekološki pokret Inđije, pokušavaju da ukažu da postrojenjima za preradu opasnog otpada, ipak, nije mesto u vojvođanskoj žitnici.
Oni, štaviše, tvrde da je bugarska kompanija, koja će ovde dopremati, lagerovati i pretapati istrošene akumulatore sakupljene u regionu, ali i odlagati opasane nusproizvode, kao što su olovna šljaka iz rotacionih peći i otpadna plastika sa olovno-hlornim jedinjenjima, dozvolu za početak rada pribavila kršeći više zakonskih propisa Republike Srbije u čemu su joj pomogli pokrajinski organi.
Reciklaža otpada, prema njihovom mišljenju, takođe će ugroziti sadašnja i potencijalna izvorišta vode u Inđiji, ali i zauvek uništi perspektivu ovog dela Srema da proizvodi zdravu hranu, što je u oštroj suprotnosti je sa Prostornim planom razvoja Nacionalnog parka „Fruška gora” do 2022. godine, kome opština Inđija pripada, kao i Prostornim planom Republike Srbije.
M. M.
objavljeno: 02.09.2010.
