Izvor: Politika, 14.Dec.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otplate kredita sve više kasne
Preduzeća, preduzetnici i građani u Srbiji su na kraju novembra bili kreditno zaduženi 1690 milijardi dinara, što je 0,8 odsto manje nego u oktobru, a 27,8 odsto više nego 2009.
Preduzeća u Srbiji sve manje se zadužuju, pokazuju najnoviji podaci Kreditnog biroa za novembar, a docnja u otplati kredita sve je veća što je dokaz da nema očekivanog oživljavanja privrede. I restriktivne mere Narodne banke Srbije za smanjenje inflacije uticaće na pad kreditne aktivnosti, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je juče Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
– Kada imamo visoku inflaciju, a nizak BDP za čiji su brži rast potrebne investicije, dilema je da li zaustavljati inflaciju restriktivnim monetarnim merama ili podstaći kreditnu ekspanziju. NBS je usamljena u borbi protiv inflacije, koja nije monetarne prirode, jer nije inflacija tražnje. Zato je krajnji domet NBS da ne bude podstrekač inflacije što ona sada i čini – ocenio je Dugalić.
Preduzeća, preduzetnici i građani u Srbiji su na kraju novembra bili kreditno zaduženi 1.690 milijardi dinara, što je 0,8 odsto manje nego u oktobru, a 27,8 odsto više nego na kraju prošle godine.
Krediti preduzeća, prema podacima Kreditnog biroa UBS, iznosili su 1.131 milijardu dinara, što je 1,8 odsto manje nego na kraju oktobra, a građana 507,6 milijardi, što je porast od 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec.
Preduzetnici su bankama bili dužni 51,4 milijarde, 0,1 odsto manje nego u septembru.
Preduzeća su u novembru kasnila u otplati 15,3 odsto kredita, što je za jedan odsto više nego u oktobru, a njihova ukupna kreditna zaduženost smanjena je 1,8 odsto.
U novembru je 60 dana i više kasnila otplata 3,5 odsto kredita građanima, koliko i u oktobru, dok preduzetnici sa zakašnjenjem većim od 15 dana izmiruju 11,9 odsto kredita, što je 0,6 odsto više nego prethodnog meseca.
Dugalić je rekao da ne postoji opasnost da neka banka zapadne u probleme zbog porasta loših, odnosno nenaplativih kredita, jer sve banke u Srbiji imaju više novca rezervisanog za takve slučajeve nego što je to zakonom predviđeno.
Građani su se najviše zadužili po osnovu stambenih kredita, koji su na kraju novembra iznosili 279,9 milijardi dinara i bili 1,9 odsto veći nego mesec dana ranije, odnosno 28,5 odsto veći nego na kraju prošle godine.
Zaduženje stanovništva po osnovu gotovinskih kredita je u novembru za 10,5 odsto bilo veće nego u oktobru i iznosilo je 127,8 milijardi dinara, dok su potrošački krediti bili 40,1 milijardu dinara i za 7,6 odsto su veći nego prethodnog meseca.
Dugalić je objasnio da je rast gotovinskih i potrošačkih kredita posledica promene metodologije razvrstavanja kredita, zbog čega su i krediti za refinansiranje smanjeni za 27,5 odsto i iznose 35,1 milijardu dinara.
J. Rabrenović
---------------------------------------------------
Blokada plate samo sa sudskom odlukom
Kreditni biro nije instrument uterivanja dugova, rekao je Dugalić. Dužnicima se može staviti blokada na platu za neizmirene obaveze prema bilo kome, ali samo s na osnovu pravosnažne sudske presude, rekao je juče Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije. Znači, onaj ko ima problem da naplati svoje potraživanje ne može da stavi zabranu na platu bez sudskog postupka.
– Podaci o neplaćenim komunalnim računima neće se skupljati u Kreditnom birou, jer je iskustvo od pre godinu dana, kada su građanima dostavljani računi s starim dugom bez informacije kako je i kada on nastao, pokazalo da ti podaci još nisu sasvim uređeni. Uskoro bi u Kreditnom birou mogli da se nađu podaci o tome da li je neko platio porez ili ne. Ali samo to, a ne i kolike su mu poreske obaveze.
---------------------------------------------------
Predlog zakona na štetu banaka
Pojedine odredbe Nacrta zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga, ukoliko budu usvojene u sadašnjem obliku, mogu da poremete stabilnost i sigurnost bankarskog sektora. Problem je što su finansijske usluge izjednačene sa prodajom robe, poput odeće i obuće, rekao je juče Dugalić.
Dugalić je naveo da je neprihvatljiva odredba da klijent banke, koji je bio upoznat sa svim klauzulama ugovora, 15 dana po odobravanju kredita može da odustane od njega, bez ikakvih posledica i troškova, a da po isteku 30 dana od korišćenja zajma može da vrati glavnicu, sa redovnom kamatom što znači da se novcem koristio mesec i po dana.
Po predlogu zakona, u slučaju gubitka ili krađe platnih kartica, klijent plaća najviše do 150 evra, a preko toga nastale troškove plaća banka koja je izdala karticu, što je takođe neprihvatljivo, smatra Dugalić.
Sporna je i odredba po kojoj u slučaju da je klijent nezadovoljan kvalitetom robe koju je kupio na kredit štetu treba da mu nadoknadi banka.
objavljeno: 15.12.2010.
