Izvor: B92, 18.Okt.2012, 12:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otopljavanje uništava ekonomiju

Njujork -- Klimatske promene, uzrokovane globalnim otopljavanjem, "zamrzavaju" svetsku ekonomiju i već dovode do smrti miliona ljudi svake godine

Ovo je upozorenje u izveštaju, sastavljenom pod pokroviteljstvom 20 najugroženijih zemalja sveta.

U izveštaju "Pregled podložnosti klimatskim promenama:put do hlađenja ekonomije vruće planete" ukazano je da svetsko otopljavanje neće samo dovesti do ekološke katastrofe, već će pričiniti udarac i svetskoj ekonomiji.

>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />Jedna od posledica je da su ekonomije koje su veliki emiteri ugljenika i klimatske promene koje su povezane sa tim ispuštanjima odgovorne za smrt pet miliona ljudi godišnje, od kojih je 90 odsto povezano sa zagađenjem vazduha.

"Nedelovanje na sprečavanju klimatskih promena već je koštalo svetsku ekonomiju 1,6 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je 1,2 biliona dolara izgubljenog prosperiteta svake godine", navedeno je u izveštaju koji je sastavio istraživački centar DARA, a objavilo Azijsko društvo u Njujorku.

Uz to će "ubrzani rast temperatura i zagađenje ugljenikom udvostručiti gubitak svetskog BDP na 3,2 odsto do 2030.", upozoreno je u izveštaju i dodato da se "neprocenjiva šteta" nanosi ljudskom rodu.

Otklanjanje uzroka klimatskih promena bi, međutim, donelo "značajnu ekonomsku korist svetu, kako velikim ekonomijama, tako i siromašnim zemljama", navedeno je u izveštaju, objavljenom na klimatskom forumu u Njujorku.

Bivši predsednik Kostarike Hoze Marija Figueras je na predstavljanju izveštaja rekao da postoji "fantastična" mogućnost za preorijentaciju sa ekonomija, zasnovanih na emisijama ugljenika.

U izveštaju je ukazano da se siromašnije zemlje suočavaju sa najvećom ekonomskom štetom, kad je reč o gubitku BDP zbog klimatskiih promena, ali da ni velike ekonomije nisu pošteđene.

"Za manje od 20 godina Kina će pretrpeti najveći deo ukupnih gubitaka koji premašuju 1,2 biliona dolara godišnje. Američka ekonomija će izgubiti više od dva odsto BDP, indijska više od pet odsto", upozoreno je u izveštaju i dodato da je to ogromna suma u poređenju s umerenim izdacima za sprečavanje klimatskih promena.

Premijerka Bangladeša i predsednik klimatskog foruma Šeih Hasina je ukazao da će promene klime biti naročito katastrofalne po tu gusto naseljenu zemlju.

"Porast temperature za jedan stepen Celzijusa dovodi do gubitka produktivnosti u poljoprivredi od 10 odsto", rekla je ona na predstavljanju izveštaja.

"Za nas to znači gubitak oko četiri miliona tona hlebnog žita u vrednosti oko 2,5 milijarde dolara, što je oko dva odsto našeg BDP. Ako se tome doda šteta koja bi bila naneta stambenim objektima i drugi gubici, suočavamo se s ukupnim gubicima od tri do četiri odsto BDP ", upozorila je ona.

Povećanje nivoa mora za jedan metar poplavilo bi petinu nizijske teritorije Bangladeša i primoralo na iseljenje blizu 30 miliona ljudi.

"Isto takav zastrašujući scenario zadesio bi male ostrvske zemlje u razvoju, kao što su Maldivi, Kiribati i Tuvalu", ukazala je premijerka Bangladeša.

Izvršni direktor humanitarne organizacije "Oksfam internešenel" Džeremi Hobs je ocenio da ovaj izveštaj predstavlja "još jedan podsetnik da su najpogubnije posledice klimatskih promena glad i siromaštvo".

"Ekonomska i socijalna šteta političkog nedelovanja na sprečavanju nekontrolisane promene klime je zastrašujuća. Iza statističkih pokazatelja stoje sudbine stvarnih porodica i zajednica za koje klimatske promene znače stavljanje dece u krevet sa praznim stomacima", upozorio je Hobs.

Ministar spoljnih poslova Bangladeša Mohamed Midžarul Kvajes je na klimatskom forumu ukazao da je radiklalni zaokret sa ekonomija, zasnovanih na emisijama ugljenika, jedini put napred.

"Ne postoji plan B, jer nema ni planete B", rekao je on.

Nastavak na B92...