Izvor: B92, 20.Jan.2012, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkud državi pare za Razvojnu banku
Beograd -- Kapital namenjen radu Razvojne banke je nedovoljan i nejasno je gde će država naći taj novac kaže generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
On je napomenuo da udruženje nije ni konsultovano iako je predviđeno da se krediti odobravaju preko komercijalnih banaka.
Dugalić je ocenio i da je potpuno nejasno kako će država pronaći sredstva za kapital banke.
Dugalić je podsetio da je svojevremeno postojala "Jumbes banka" formirana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bi se bavila osiguranjem i kreditiranjem izvoznih poslova, ali je, pošto u vreme sankcija tokom 90-tih nije bilo takvih poslova, ona transformisana u komercijalnu banku, a naknadno su osnovane druge institucije koje bi se bavile tim poslovima, kao što su Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).
"Ako bismo pošli od pretpostavke da će to biti 400 miliona, a to je potpuno nerealno, treba imati u vidu da u ovom momentu preduzeća duguju bankama po kreditima preko 18 milijardi evra, a prekogranični krediti su preko 10 milijardi. Dakle, više od 28 milijardi evra je ukupna kreditna zaduženost pravnih lica u ovom trenutku", naveo je on.
Dugalić objašnjava da je neosnovano očekivanje da se sa 400 miliona izleče svi problemi, kao i da su nerealna obećanja da će to nešto značajno pomoći domaćoj privredi.
"Zahtev Privredne komore Srbije je da to bude milijardu evra, i to jeste jedan ozbiljniji iznos samo se postavlja pitanje odakle. Mi taj izvor u ovom trenutku ne vidimo", naglasio je Dugalić.
Prema rečima Dugalića, i sam naziv Razvojna banka je sporan jer, prema definiciji iz Zakona o bankama, banka je akcionarsko društvo koje radi na teritoriji Srbije uz saglasnost NBS i obavlja depozitne i kreditne poslove.
"Ova institucija neće obavljati ni depozitne, ni kreditne poslove, a neće imati ni saglasnost Narodne banke. Dakle, ne ispunjava nijedan uslov da bude banka", istakao je on.
Dugalić je naveo da se u slučaju kredita preko Razvojne banke govori o kamatama u čijoj osnovi bi bili troškovi javnog zaduživanja.
"Kad se na tu kamatnu stopu dodaju troškovi koje će nesporno imati banke, dolazi se do kamatne stope od otprilike desetak ,12 procenata, a toliki su troškovi kod kredita sa subvencijom. Dakle, teško je videti tu neki veci manevarski prostor u pogledu kamatnih stopa", precizirao je on.
Dugalić navodi da ako se želi stimulisati neki sektor, geografsko područje, moglo se to uraditi preko Fonda za razvoj, a ukoliko on nije ispunio očekivanja, mogla se izvršiti njegova reorganizacija.
