Izvor: S media, 17.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkriće australijskih naučnika
Do sada se verovalo da je džinovska Amazonska džungla u Južnoj Americi jedini zaštitnik planete od efekta staklene bašte, ali najnovija saznanja naučnika kažu da nije baš tako.
Drevne šume jugoistočne Australije, u saveznoj državi Viktoriji, sadrže toliko mnogo ugljenika, elementa kadrog da iz atmosfere "usisa" štetne gasove, da se sigurno mogu smatrati dostojnim suparnikom amazonskih šuma, saopštili su ove nedelje naučnici Australijskog nacionalnog univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << iz Kanbere, glavnog grada Australije.
Reč je o ogromnom prostranstvu šuma u kojem ima najviše eukaliptusa. Te šume sadrže 1.900 tona ugljenika po hektaru - više nego one u tropskim regionima.
"Stabla u toj šumi mogu da dožive duboku starost - najmanje 350 godina - i mogu da porastu vrlo, vrlo visoko - iznad 100 metara", objasnio je profesor Brendan Makaj, vodja naučnog tima koji je ispitivao kvalitet šuma.
Ekipa profesora Makaja je ispitivala podatke o biomasi u 132 šume širom sveta, pri čemu ju je najviše zanimalo pitanje koje šume sadrže najviše ugljenika. Rezultate njihovog rada objavila je ovih dana Nacionalna akademija nauka u SAD.
Kvalitet australijskih šuma je uporedjen sa drevnim šumama na američkoj pacifičkoj obali, sa tajgama u Sibiru, džunglama središnje Amazonije, Tajlanda, Kambodže i Venecuele, sa šumama u Finskoj i mnogim drugim zemljama.
"Zaključak do kojeg su naučnici došli je gotovo šokantan, jer će dosadašnje uverenje da tropske šume sadrže najviše ugljenika morati da bude drastično revidirano", izjavio je profesor Makaj Rojtersu.
Šume u Viktoriji, iz kojih, uzgred budi rečeno, potiče najveći deo vode za piće kojom se napaja najveći australijski grad, Melburn, poseduju tako veliku količinu ugljenika zato što su njihova stabla od vajkada zaštićena od seče.
To je dokaz, po mišljenju profesora Makaja, da postoji jasna veza izmedju seče starog drveća i globalnog zagrevanja.
"Ova stabla sadrže mnogo ugljenika iz prostog razloga što ih niko ne dira, pa su zato dugovečna. Nemoguće je da šuma sadrži toliko mnogo ugljenika ako svakih 40 godina sečete stara, pa sadite nova stabla", uveren je profesor Makaj.
Drugi razlog što su šume Australije tako bogate ugljenikom leži u činjenici da je ritam rasta šumskih stabala praćen odgovarajućim ritmom hemijskog razlaganja biomase.
Pri tom valja imati na umu činjenicu da prijatno sveže šume Viktorije pogoduju rastu stabala u nebeske visine, a sporijem razlaganju biomase, kaže profesor Makaj.
To je i razlog što biomasa ugljenika australijskih eukaliptusa iznosi 1.900 tona po hektaru - znatno više od američkih šuma u zoni umerene klime, pri Pacifičkoj obali (640 tona po hektaru), a još više od većine ostalih šuma, gde ta brojka iznosi 140 do 250 tona po hektaru.
Po mišljenju profesora Makaja, saznanja do kojih je došla njegova ekipa biće od ogromne pomoći političarima i ekolozima pri izradi plana za borbu protiv nepovoljnih klimatskih promena u drugim delovima sveta.
"Usvojimo li politiku za borbu protiv klimatskih promena, koja bude vodila računa o faktorima promenljivosti vrednosti rezervi ugljenika u prirodnim šumama, stvorićemo potpuno nov sistem vrednosti koji će nam pomoći da pravilno upravljamo prirodnim bogatstvom šuma", izjavio je Makaj.
Prema proceni australijskog Društva za očuvanje divlje prirode, ukupna količina ugljenika sačuvanog u šumama jugoistočne Australije (9,3 milijarde tona) je dovoljna da, tokom narednih 100 godina, parira štetnim gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte na Zemlji, pri čemu se procenjuje da bi količina tih štetnih gaosva mogla da bude 460 miliona tona godišnje.
"Ovaj podatak dovoljno pokazuje koliko je neophodno da vlade svih zemalja sveta ozbiljno shvate važnost rezervi ugljenika nagomilanih u šumama koje su nam na ovoj planeti još preostale", izjavila je, tim povodom, Virdžinija Jang, koordinator strateških kampanja australijskog Društva.
