Izvor: Politika, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkaz zbog opanjkavanja
Javno iznošenje stavova o rukovodstvu kuće može značiti otkaz. – Ovakva stavka nije u suprotnosti sa Zakonom o radu
Da li zbog javnog tračarenja o sopstvenoj firmi može da se ostane bez radne knjižice? Može. Ista sudbina može da zadesi i one koji "iz kuće iznose prljav veš", ospu paljbu po svom direktoru ili, ne daj bože, upravnom odboru. Sve su to kaznene odredbe u pojedinim ugovorima o radu, do kojih je došla "Politika", a u kojima je zbog javnog iznošenja stavova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o "liku i delu" rukovodstva zaprećeno automatskim raskidanjem radnog odnosa. Nije poznato da li su radnici prihvatili i potpisali takav pojedinačni ugovor o radu, ali i toga ima.
Kako objašnjavaju u nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, takva odredba nije precizno definisana Zakonom o radu. Međutim, u članu 179 postoji zakonski osnov na osnovu kojeg poslodavci mogu "na mala vrata" da proguraju i ovakve odredbe. Zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu iz tri razloga, piše u tom članu, a to su: radna sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca. Dakle, takvi ugovori nisu protivzakoniti i jasno se vezuju za član 179. i ono što potpada pod odrednicu "ponašanje zaposlenog".
– Između ostalih razloga, u tački dva ovog člana predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. To znači da kršenje kolektivnog ugovora, koji zaposleni potpisuje, povlači oštru kaznu – kažu u Ministarstvu i dodaju da bi ugovor o radu trebalo da sadrži povrede koje su specifične za poslove koje zaposleni obavlja, imajući u vidu odgovornost, ali i specifične uslove rada.
Prema tome, podvlače u Ministarstvu, opštim aktom ili ugovorom o radu utvrđuju se povrede radnih obaveza koje mogu biti osnov za otkaz. Pri tom razlog može da bude i postojanje krivice zaposlenog za učinjenu povredu radne obaveze.
Bez obzira na činjenicu da ovakve odredbe imaju zakonski osnov, zaposleni koji su se ovih dana javljali našoj redakciji kažu da ugovori koje su potpisali za njih znače i kršenje ljudskih prava, jer ne mogu javno da iznose svoje stavove, ma kakvi oni bili.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, a sadašnji specijalni savetnik sindikalnih organizacija, objašnjava da su ovakve situacije mnogo češće u privatnim preduzećima nego u državnim. Razlog za to je što su i sindikati mnogo bolje organizovani u velikim državnim firmama, a kolektivni ugovori upravo i nastaju kao rezultat pregovora između rukovodstva i sindikalaca. Karakteristično za privatna preduzeća je da imaju veoma slabe sindikate, pa onda takve odredbe lakše "uđu" u kolektivni ugovor.
– Ovo ne treba shvatati kao kršenje ljudskih prva i zabrane iznošenja mišljenja i stavova. To je nešto što se zove zaštita poverljivih informacija i preduzeća imaju pravo da u ugovor unesu sve one odredbe koje će imati taj cilj. Takav običaj u svetu postoji odavno – ističe Pavlović.
-----------------------------------------------------------
Dugačak sindikalni jezik
Stručnjaci iz oblasti radnog prava takođe objašnjavaju da ovakve odredbe ugovora o radu ne moraju značiti kršenje prava na slobodu izražavanja, jer je oduvek poznato da se "poslovne tajne", šta god one bile, ne iznose iz kuće.
Zaposleni bi trebalo prvo kritike da upute poslodavcu, pa tek onda drugima, objašnjavaju. Po svemu sudeći, izgleda da jedino sindikalci imaju pravo na "dugačak jezik".
– Kritička funkcija uglavnom je poverena sindikatima i oni su ti koji imaju pravo na ovakvo javno iznošenje stavova. Zaposleni je, samim tim što potpisuje Ugovor o radu, dužan da bude lojalan poslodavcu. A on bi, prema istim ugovorima, trebalo da brine o svojim radnicima.
Izuzetak postoji jedino kada je reč o podacima od javnog značaja i tu je redosled obrnut, pa radnik, pod izgovorom prava na zaštitu javnosti, može ići čak i direktno u medije.
-----------------------------------------------------------
"Šveđanke" mu došle glave
Miroslav Cvejić, član Sindikata železničara Srbije i bivši član Upravnog odbora JP "Železnice Srbije", početkom ove godine dobio je otkaz kada je javnost upozorio da su takozvane šveđanke kupljene protivzakonito i bez tendera, podsećaju u Inspekciji rada. U međuvremenu, Cvejić se obraćao i inspekcijama i sudovima i isticao da je bez posla ostao protivno članu 126 Pojedinačnog kolektivnog ugovora, ali nije dobio nazad radnu knjižicu.
Tada je i zamenik predsednika SŽS Miroslav Jeremić dobio rešenje o upozorenju pred otkaz, jer je u javnosti izneo podatke Zavoda za statistiku da su u ovom preduzeću najniže plate od svih javnih firmi. Teši podatak koji smo dobili u nadležnoj Inspekciji rada da su u praksi ovakve situacije veoma retke i da se ugovori najčešće raskidaju zbog povrede radne obaveze.
A. Nikolić
[objavljeno: 12.07.2006.]
