Izvor: B92, 14.Apr.2009, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkaz loše utiče na pojedinca
Beograd -- Prema nekim istraživanjima objavljenim prošle jeseni i početkom ove godine, Srbija je u samom vrhu zemalja u kojima radnici strahuju od gubitka posla.
Poslednjih meseci broj nezaposlenih se svakog meseca povećava i sada već prelazi 750.000. Najčešće otkaz dobijaju radnici privatizovanih preduzeća, ali sa širenjem ekonomske krize gotovo niko nije siguran za svoje radno mesto.
Nakon godina krize izazvane raspadom zemlje građani Srbije imaju veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << malo snage da se nose sa tako velikim stresom koji po njih ali i po društvo ima mnoge štetne posledice, kažu stručnjaci.
Kada je prošle godine skicirala portret osobe koja ima najveći strah da će ostati bez posla, psiholog Jelena Vlajković je istakla da je reč o sredovečnom čoveku, koji ima srednju stručnu spremu i nalazi se na platnom spisku nekog sveže privatizovanog preduzeća ili velikog proizvodnog sistema pred kojim je neizvesna budućnost.
Međutim, usled svetske ekonomske krize sada je gotovo svako suočen sa mogućnošću gubitka posla.
Psihijatar Miroslava Jašović-Gašić kaže da je to ozbiljna situacija koja ima mnoge posledice i sa kojom pojedinac teško može sam da se bori.
"To jeste jedna depresija, jedna beznadežnost, bezmoćnost. Gubitak uopšte entuzijazma za život i planova za život. Zatim, jedan užasan strah za porodicu i promena čitave dinamike života”, navodi ona.
"Taj gubitak posla jeste negde na lestvici među najjačim stresovima i ne možete da očekujeta da će osoba sama moći da se izbori sa tim”, kaže Miroslava Jašović-Gašić.
Psiholog Žarko Trebješanin upozorava da je ovakva situacija, pogotovo ako duže traje, plodno tlo za štetne društvene pojave.
"Prosto frustracije na sve strane. Ljudi su nezadovoljni, ometeni u ispunjavanju svojih želja i to je ono što je opasno. S jedne strane, gubi se sopstveno osećanje za drugog čoveka, gubi se ta empatija koja je neophodna za socijalni život”, upozorava Trebješanin.
"A s druge strane, kada se strahovito poveća netolerancija, agresivnost, onda se uvek u stvari ide na to da se ona isprazni tamo gde je najbezbolnije. Gde je najbezbolnije, to su te grupe koje nisu zaštićene. To mogu biti deca, Romi, Jevreji, žene".” , objašnjava on.
Stručnjaci ističu da je u ovakvim vremenima neophodno otvoreno se suočiti sa mogućim problemima i posledicama i planirati šta da se radi ako se nešto desi, ali i naći vremena za sebe i najbliže u krugu porodice kroz hobi ili druženje sa prijateljima.
