Izvor: Politika, 21.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otimanje oko paora
Za predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića cena pšenice poslednji test za vladu, a iz nje mu poručuju da je na radikalskom talasu
Žetva pšenice, na nikada manjih 533.000 hektara, ulazi polako u završnu fazu, ali političke rasprave o njenoj ceni, pogotovo o zahtevu Izvršnog veća Vojvodine da se paorima za svaki požnjeveni hektar hlebnog žita isplati po 5.000 dinara, tek se rasplamsavaju. Dokle će trajati i da li će sići sa ovog poligona i preseliti se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na puteve, u vidu blokada nezadovoljnih ratara, ili se okončati dogovorom, ostaje da se vidi.
Sve ovo što se događa minulih nedelja između, s jedne strane predsednika IV Vojvodine Bojana Pajtića, inače člana Demokratske stranke, i s druge bivšeg ministra poljoprivrede a danas potpredsednika vlade Vlade Ivane Dulić-Marković, a potom i njenog naslednika u agrarnom resoru Gorana Živkova, u šta se silom prilika i funkcije uključio i ministar finansija Mlađan Dinkić, započeo je Pajtić otvorenim pismom premijeru Koštunici tražeći od njega uoči same žetve da pomogne vojvođanskim ratarima zbog loših prinosa.
Pošto nije dobio valjan odgovor, on je ponovo presavio tabak i u novom pismu ponovio iste zahteve. Finale tih zahteva bio je pre nekoliko dana u Futogu, kada je Pajtić otvoreno zapretio blokadama puteva.
On je tom prilikom rekao: "Tražimo da se našem seljaku pomogne kao što sve zemlje na ovom kontinentu pomažu svoje poljoprivrednike, jer naša država ne daje direktne subvencije po hektaru. Zato naš paor ne može da konkuriše poljoprivrednicima u drugim državama. Sa najavljenim cenama pšenice naš seljak ide direktno u gubitak".
Na taj zahtev odmah je reagovao aktuelni ministar Živkov rekavši da je najava Pajtića o blokadi puteva proizvođača pšenice zbog niske otkupne cene hlebnog žita, posle završetka žetve, "politika i sticanje političkih poena".
Odgovarajući Pajtiću na zahtev da Vlada Srbije obezbedi pomoć proizvođačima od 5.000 dinara po hektaru obradive površine, Živkov je rekao da je to "nerealan i ekonomski neopravdan zahtev", navodeći da Ministarstvo poljoprivrede "prati ekonomsku logiku i ekonomski karakter poljoprivredne proizvodnje".
Potpredsednik vlade Ivana Dulić-Marković pozvala je Pajtića "da dođe u Ministarstvo poljoprivrede da mu se objasni to o čemu priča". Komentarišući Pajtićevu izjavu da će seljaci blokirati puteve ako im se ne isplate premije za pšenicu, ona je ocenila de je to "ista politika kao ona 'hleba za tri dinara'" i da se ona kao funkcioner G17 plus neće truditi da započne "nekakav rat sa DS-om".
Napomenuvši da se zalaže za konsenzus, potpredsednik vlade je izrazila uverenje da će Pajtić, ako se odazove pozivu Ministarstva poljoprivrede, "kad još jednom razmisli o tome, prestati da poziva poljoprivrednike da izađu na puteve".
Ona je upozorila da taj novac ne bi mogao da se kontroliše dok sve poljoprivredno zemljište ne bude u registru, a u slučaju isplate takvih premija najviše bi profitirali oni koji nisu poljoprivrednici, već samo imaju zemlju koju drugi obrađuju, objasnila je Ivana Dulić-Marković, poručivši da se Vlada Srbije bori za evropsku agrarnu politiku, koja "nije samo plaćanje po hektaru".
Na sve to Pajtić reaguje novom izjavom da "problem pšenice" nije samo "vojvođansko pitanje", već pitanje cele Srbije, koje treba da reši vlada. "Tek kada se spomenu blokade i bunt onda dobijamo sagovornike na ovu temu. Ukoliko se ne isplate premije poljoprivrednici će pristupiti blokadi puteva i drugim vidovima protesta".
U celokupnu priču, čiji se kraj još ne nazire, uključio se i ministar finansija Dikić, koji bi, valjda, trebalo da obezbedi iz budžeta dodatnih 20 do 30 milijardi dinara za subvencije ratarima. On je zahteve Pajtića ocenio kao novu vrstu populizma, koji je više primeren Srpskoj radikalnoj stranci, a ne Demokratskoj stranci, čiji je Pajtić član. Dinkić je ocenio da je to ne samo vrsta populizma, već i Pajtićeva zloupotreba službenog položaja, jer on poziva na štrajk".
Kombajni privode posao kraju, ali kao da niko nije čuo reči upravnika Zavoda za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Srbislava Denčića. Prema njegovoj oceni, u Srbiji će biti proizvedeno 1.600.000 tona pšenice evropskog kvaliteta, ali da će nam za sigurnu pogaču do nove žetve 2007. biti potreban uvoz 250.000 – 300.000 tona hlebnog žita.
Kraj ove žetve je početak nove setve, koja će, ako se ne pronađe dogovor, opet biti u znaku novih političkih i drugih računica.
S. Kostić
[objavljeno: 21.07.2006.]
