Izvor: Politika, 23.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otimanje o inflaciju
Politika kursa ne može da zanemari neophodnost rasta izvoza, ali ni njegova sadašnja "tržišna" vrednost nije dobra, jer podstiče uvoz
Višegodišnjim zamerkama privrednika, ali i nekih ekonomista, da politika kursa dinara izvoz čini neisplativim, a da ide naruku uvoznicima, pridružilo se i Ministarstvo privrede. Javnosti je saopštena ocena ovog vladinog resora da politika kursa domaće valute, pored očuvanja makroekonomske stabilnosti i dugoročno održivog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << privrednog rasta, mora podsticati izvoz. "Zbog toga je neophodno, pored hitnog kreiranja posebnih mera za podsticaj izvoza, u tržišne mehanizme obračuna deviznog kursa uvesti i realnu stopu inflacije", navedeno je u saopštenju tog ministarstva. Pored toga, u ovom ministarstvu smatraju "da bez tih mera, svi dosadašnji napori da se smanji višak zaposlenih, povećaju investicije u preduzeća – anulirani su ili značajno umanjeni".
Osetivši se prozvanom, juče se saopštenjem oglasila Narodna banka Srbije, koja, unajkraće, poručuje Ministarstvu privrede da ne uvažava nijedan prigovor dosadašnjoj ulozi NBS u politici deviznog kursa.
Dotle pojedini ekonomisti ne daju apsolutno pravo nijednoj od navedenih strana. Smatraju da malo više sluha za meru i realnost ne bi bilo na odmet privredi, nadležnom ministarstvu, ali i centralnoj banci.
Jurij Bajec, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da privreda mora konačno da zaboravi na klasično subvencionisanje izvoza, pa i kursom. Jednostavno, one su zabranjene.
– Veštačko podešavanje kursa prema interesu izvoznika ne bi pokrilo njihovu nisku produktivnost i loš kvalitet proizvoda – naglašava Bajec. – Ali, ni veštački ojačan dinar ne pogoduje izvozu, pa bi NBS morala da teži formiranju kursa koji prati domaću inflaciju, tako da depresijacija domaće valute bude nešto iznad rasta cena na malo. U tom slučaju izvoznici ne bi bili na gubitku, a uvoznici povlašćeni. Sve u svemu, u politici kursa mora da se ima neka mera. NBS teži jakom dinaru, ali taj cilj je moguće ostvariti samo jakom privredom, uz godišnju inflaciju manju od pet odsto i znatno manji trgovinski deficit.
Bajec napominje da je u nacionalnoj strategiji privrednog razvoja Srbije do 2012. godine, čija je izrada pri kraju, predviđena neophodna prosečna stopa rasta BDP od sedam odsto. Da bi se ostvario takav održivi razvoj, neophodan je prosečan godišnji rast izvoza od 17 odsto, kako bi se sadašnje učešće vrednosti izvoza u BDP od 28,5, povećalo na oko 45 procenata.
– Politika kursa ne može da ignoriše neophodnost rasta izvoza – ističe Bajec. – Kurs ne sme da bude smetnja tom cilju, ali ni veštačka podrška.
Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, ukazuje na veliku muku kreatora monetarne politike. Priliv deviza nameće rast vrednosti dinara, da bi se izbegla inflacija, uz veliki deficit u trgovinskom bilansu, koji je delom posledica baš jakog dinara. Politika kursa se tako našla u raskoraku – ili niska inflacija ili podsticaj izvozu, odnosno dugoročno održivi privredni rast.
– Očigledno se prioritet daje ovom prvom – zaključuje Šuković. – Idealno bi bilo kada bi snaga dinara verno odražavala silinu privrede. To se u kratkom roku ne može postići, najviše zbog velikog raskoraka u kretanju kursa i inflacije u periodu 2000 – 2003. Tu grešku ne treba ponavljati. Kurs treba da bude stimulativan za izvoznike, ali uravnotežen, a inflaciju bi trebalo suzbijati ograničavanjem prekomerne javne potrošnje, eliminisanjem monopola, a ne nerealnim kursom.
Danijel Cvjetićanin, rektor Univerziteta "Braća Karić", međutim, tvrdi da je u ovom trenutku naša država u položaju domaćina koji je prodao kuću i imanje, pa ne zna kuda će s tolikim novcem.
– Šta će biti u budućnosti, državi ne izgleda tako važno – upozorava Cvjetićanin. – Ogroman priliv deviza prouzrokovao je pad evra i "jačanje" dinara. Tom prilivu je najviše doprinela svojevrsna konfiskacija i prodaja privatne imovine, ali i krediti koje su domaće-strane banke plasirale po fantastičnim srpskim kamatnim stopama. Zato nam preti opasnost od takozvane holandske bolesti. Kratkoročna, a ekonomski neutemeljena poplava novca iz inostranstva olakšava uvoz, koji "briše" naše proizvođače i sa domaćeg tržišta.
Posle nekoliko godina, kazuje Cvjetićanin, kada talas magičnog "blagostanja" prođe, ostaje privredna pustinja, sa nezaposlenim, ili neproduktivno zaposlenim, koji moraju da svoju "naduvanu" potrošnju bitno smanje.
Aleksandar Mikavica
-----------------------------------------------------------
Odgovor Narodne banke Srbije
NBS ne može i neće ići protiv tržišnih tendencija, a "savet" da u "tržišne mehanizme obračuna deviznog kursa treba uvesti i realnu stopu inflacije" shvata kao zalaganje za administriranjem koje bi ugrozilo osnovne poluge tržišnog mehanizma. Uloga NBS u politici deviznog kursa nema za cilj uspostavljanje određenog nivoa deviznog kursa, koji bi odgovarao jednom ili drugom delu privrede, uvoznicima ili izvoznicima, onima koji poseduju devize ili dužnicima. Kurs dinara formira se tržišno, na osnovu ponude i tražnje deviza gotovo u celini u trgovini između samih banaka, direktno ili između banaka na Međubankarskom deviznom tržištu.
Narodnoj banci nije poznata ekonomska teorija, a još manje praksa u svetu, po kojoj depresijacija valute povećava "zaposlenost, nivo investicija preduzeća, a time produktivnost i konkurentnost". Takođe, sa "velikim skokom cena energenata i baznih metala" ne suočava se samo srpska privreda, već i sve druge ekonomije u svetu, ali NBS je nepoznato da se taj problem rešava veštačkim obaranjem vrednosti nacionalne valute.
[objavljeno: 23.08.2006.]
