Izvor: Politika, 22.Apr.2013, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otimanje ne krpi budžet
U Stalnoj konferencija gradova i opština tvrde da spornih 25 milijardi dinara država može da uštedi na subvencijama lošim javnim preduzećima
Predlog Svetske banke i Fiskalnog saveta, da se u budžet Republike vrati 25 milijardi dinara time što bi se prepolovili prihodi od poreza na zarade, nije ostvariv, kažu u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Saša Paunović, predsednik ove organizacije, tvrdi da lokalnim samoupravama nedostaje između pet i sedam milijardi evra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bi došli na nulu, to jest da bi izgradili sve ono što je stanovnicima ove zemlje potrebno za normalan život – asfaltiranu ulicu, urednu školu, vrtić, vodovodnu ili kanalizacionu mrežu.
– To znači da nam je sa ovih 25 spornih milijardi dinara potrebno oko 25 godina da bismo uopšte dospeli u situaciju da diskutujemo o tome da li su opštinama potrebni ovoliki budžeti – dodaje Paunović.
Do predloga o pretakanju para iz opštinskih u državnu kasu, prema njegovom mišljenju, došlo je zato što su opštine i gradovi politički „slabi” pa im je najlakše oduzeti onoliko para koliko je Republici potrebno.
– Kada razmišljaju o tome kako smanjiti državni deficit, teoretičari kreću linijom manjeg otpora. Umesto da predlože rešavanje problema totalno neracionalnog sistema železnice kome je u 2012. godine preneto 13 milijardi subvencija, što je više od polovine navodnog „problema” sa finansiranjem lokalnih samouprava, oni traže zaustavljanje lokalnog razvoja u svim opštinama. Lokalne vlasti ne mogu da štrajkuju i blokiraju puteve kako će to učiniti nezgodni sindikati železničara. Kratko rečeno – oteti pare slabijem, u ovom slučaju opštinama i gradovima, umesto „zameranja” sa sindikatima „železnice”, drugih propalih firmi ili penzionerima. To je recept bez obzira na društvenu cenu koju treba platiti – smatra Paunović.
Fiskalni savet tvrdi da su povećane prihode od poreza na zarade pratili neproduktivni rashodi, odnosno da su u prvih devet meseci 2012. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, rashodi za subvencije na lokalnom nivou porasli za 25, za robu i usluge 20, za zaposlene 10, dok su kapitalni rashodi na lokalu povećani tek za dva odsto.
– Šokiran sam činjenicom da i posle godinu dana „ozbiljni analitičari” prebacuju lokalnim vlastima povećanje rashoda za plate za 10 odsto kada se dobro zna da je praktično jedini razlog za ovo povećanje odluka vlade početkom 2012, o čemu lokalne vlasti nisu bili ni konsultovane – objašnjava Paunović.
– Tvrdnja da su rashodi za robu i usluge „neproduktivni” bez ulaženja u suštinu troškova od opštine do opštine čisto je birokratska teza. Da li je na primer povećanje broja vrtića, pa sa tim povezane i subvencije „neproduktivni trošak”– pita Paunović.
Kada je reč o kapitalnim investicijama on ističe da povećanje kapitalnih rashoda na lokalu u izbornoj godini – nije nešto što se očekuje.
Predsednik Stalne konferencije gradova i opština priznaje da „Dinkićeva decentralizacija”, prema kojoj su opštine dobile 80 odsto prihoda od poreza na palte, ima svoje mane. To je pre svega vezivanje lokalne vlasti za porez na zarade, umesto za transfere po određenoj formuli (broj stanovnika, škola, vrtića, dužina lokalnih puteva itd.).
– Dakle „Dinkićev” zakon o finansiranju lokalnih samouprava doneo je više para opštinama, ali ih je učinio ranjivijim, a verujem i stavio dugoročno gledano u lošiju poziciju nego što bi to učinio sistem finansiranja zasnovan na transferima i objektivnim kriterijumima finansiranja za koji se SKGO zalagala. Zato smo tražila unapređenje sistema transfera koji bi bio lako branjiv, jer bi transparentno prikazao troškove lokalnih vlasti – dodaje Paunović.
Naš sagovornik smatra da gubitak prihoda od poreza na zarade ni na koji način nije moguće nadoknaditi porezom na imovinu i „budžetskim uštedama”. On navodi da se porez na imovinu u Srbiji ne može porediti sa porezom na imovinu u SAD – odakle dolazi većina eksperata Svetske banke.
– U SAD porez na imovinu čini i 50 odsto budžeta lokalnih vlasti, ali se naplaćuje po stopi i do tri odsto stvarne tržišne vrednosti objekata, što u Srbiji nije slučaj. Zamislite situaciju da se u Srbiji u nekom gradu u unutrašnjosti naplaćuje godišnji porez od 1.200 evra za kuću prosečne veličine. To bi svakako napunilo budžet, ali nije održivo, kaže predsednik Stalne konferencije gradova i opština.
Marijana Avakumović
objavljeno: 22.04.2013.
.jpg)
