Izvor: Politika, 22.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osuđeni na kineske cipele
Vlasnik obućarske radnje često mora da se obaveže da će robu prodavati duplo skuplje, što znači da će je vrlo teško prodati
Gotovo je postalo pravilo da žitelji malih i siromašnih gradova uglavnom nose kineske cipele. Ovaj modni trend, na njihovu nesreću, nametnule su im tržišne prilike, pa se svaka potraga za kvalitetnom, a jeftinijom obućom završi neuspešno. Odgovor na pitanje, zašto "provincijalci" nose kineske cipele, možda leži u nepovoljnim ugovorima koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veliki proizvođači nude lokalnim trgovcima. Na sajtu "Metro obuće" moguće je pronaći jedan takav ugovor u kome su definisana pravila prodaje.
Kupac, u ovom slučaju vlasnik male obućarske radnje, mora da se obaveže svom dobavljaču da će robu prodavati po dvostruko višoj ceni od nabavne. Iako na jednom paru može da zaradi duplo više, za prodavca je ovakav biznis unapred osuđen na neuspeh. Marža od 100 odsto u ovom slučaju se ne isplati lokalnom trgovcu, jer robu sa tolikom cenom on neće moći da proda. To znači da ako je cipelu kupio po nabavnoj ceni od 2.000 dinara, moraće u izlog da okači etiketu na kojoj piše 4.000 dinara. Prosečni stanovnik Lebana, koji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u februaru zaradio 11.047 dinara ili stanovnik Svrljiga, primera radi, sa platom od nepunih deset hiljada, nisu mušterije za ovakvu robu. U suprotnom, oni bi za cipele koje koštaju 4.000 dinara morali da izdvoje više od trećine plate.
U istom ugovoru piše i da je posebna pogodnost "za kupljenu robu u dinarskoj protivvrednosti od 10.000 evra – rabat od pet odsto". Ovu pogodnost malo ko od lokalnih trgovaca može da dočeka, jer su obično, njihove narudžbine mnogo puta manje.
U "Metrou" objašnjavaju da ovakvim ugovorima oni samo štite sebe od nelojalne konkurencije. Prema rečima Marjana Antića, marketing menadžera, mali trgovci iz unutrašnjosti navikli su da švercuju robu u gepecima, izbegavaju poreze i slabo plaćaju radnike. Na pitanje da li onda ispada da sa maržom od 100 odsto "Metro" pokušava da im ostavi prostora da ispune sve obaveze prema državi, Antić odgovara negativno.
– Poenta je u tome da je svaka cena ispod one koju smo mi definisali ugovorom nelojalna i zalazi u zonu sive ekonomije. Mi u tome ne želimo da učestvujemo. Visoke marže su naš način borbe protiv konkurencije koja ima niske cene i loš kvalitet – objasnio je Antić.
Naš sagovornik ne misli da ovakvom poslovnom politikom "Metro" sebe unapred eliminiše sa tržišta u malim gradovima. On, naprotiv, smatra da prilikom sezonskih popusta u njihovim maloprodajnim lancima može da se kupi obuća i za 700 ili 800 dinara, što je za čak 80 odsto niže od nabavne cene. Njihovo pravilo je, objašnjava, da je bolje robu prodati, nego držati je na lageru.
Ugovori koje nude maloprodajnim objektima nisu nepovoljni, jer jedino u njima, dodaje Antić, postoji stavka po kojoj prodavac može da vrati neprodatu robu dobavljaču i da za nju dobije svoj novac nazad.
A. Nikolić
[objavljeno: 22.04.2007.]
.jpg)
