Izvor: B92, 12.Jul.2015, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštre podele: Grcima plan A ili B
Ministri finansija Evrogrupe nastoje da prevaziđu oštre podele - podržati izvlačenje Grčke iz krize ili odlučiti da izađe privremeno ili trajno iz evrozone.
Naročito Francuska i Italija su za to da se pruži podrška programu reformi i štednje koji je podnela vlada u Atini, ali Nemačka, Finska, Slovačka i još neke članice zone evra smatraju da je to nedovoljno jer se u međuvremenu znatno pogoršalo stanje u grčkoj privredi i preti slom banaka.
Prezadužena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Grčka je zatražila treći paket finansijske pomoći u vrednosti od 53,5 miliona evra za naredne tri godine i ponudila paket reformi, budžetskih ušteda i suzbijanja korupcije i neplaćanja poreza.
Ali blok zemalja oko Nemačke traži oštrije reforme i veće uštede i naglašava da je krajnje otvoreno pitanje može li se imati poverenja u to da će Grčka te mere i sprovesti.
Nemci su podneli nezvaničan plan za izlazak Grčke iz zone evra na pet godina, a francuski predsednik Fransoa Oland i italijanski premijer Mateo Renci traže da se, uz dopune i poboljšanja, grčki program pomoći podrži i ne dozvoli prvi put da neka članica izađe iz evrozone, sa svim ekonomskim, političkim i geopolitičkim posledicama za celu Evropsku uniju.
U nemačkom papiru se ističe da "ukoliko podrška programu reformi ne bude ostvarljiva, treba predložiti Grčkoj da privremeno izađe iz zone evra, uz moguće restruktuiranje njenog duga, ako je potrebno i u okviru jednog Pariskog kluba (grupe finansijera koji su u takvim slučajevima pozvani da pomognu zaduženim zemljama) u roku od idućih pet godina".
Slovenački ministar finansija Dušan Mramor je izjavio da su pred ministrima "dve mogućnosti i obe su loše".
Jedno je plan A da se uz nova ogromna finansijska sredstva podrži program pomoći Grčkoj, a drugi B - za izlazak te zemlje iz zone evra.
"Razgovori među ministrima su krajnje teški jer oba plana sobom nose jako krupne posledice, geostrateške i druge, a procenjuje se recimo i kakav bi bio uticaj plana B na bruto domaći proizvod - na celu evrozonu", rekao je slovenački ministar.
Finski ministar Aleksander Štub je rekao da Finska i polovina članica evrozone ne veruju da je moguche Grčkoj odobriti novi plan pomoći, "posebno imajući u vidu stavove koje slušamo u okviru Evrogrupe".
U konzervativnoj finskoj koalicionoj vladi je nacionalistička stranka "Fins parti" zapretila da će izaći iz vlade ako finski zvaničnici podrže program pomoći Grčkoj, a unutar nemačke vladine koalicije je izgleda preovladala ocena da bi i izlazak Grčke na pet godina mogao biti prihvatljivo rešenje.
Slovački ministar Peter Kažimir je naglasio da ne veruje u mogućnost dogovora, i takođe da je bitno pitanje poverenje u vlasti u Atini i rekao da je "najvažnije za grčko stanovništvo da se ponovo otvore i prorade banke".
Na pitanje novinara kako da banke ponovo prorade ako ne dobiju finansijsku pomoć EU, Kažimir je odgovorio da je "to pitanje na koje on ne odgovara nedeljom".
