Izvor: B92, 03.Dec.2010, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštre mere NBS ugrozile bi standard
Beograd -- Narodna banka Srbije nalazi se u nezavidnoj poziciji, merama bi trebalo da drastičan obuzda rast cena, a da pritom ne zaustavi privrednu aktivnost.
Upitan o merama koje će preduzeti radi zaustavljanja inflacije, guverner NBS-a Dejan Šoškić ove nedelje je izjavio da centralna banka ima tri moguća instrumenta - intervencije na međubankarskom deviznom tržištu, podizanje referentne kamatne stope i rast obavezne rezerve.
Prva dva mehanizma centralna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banka je već snažno eksploatisala, redovno prodajući evre, čime se čuva vrednost dinara i uzastopno povećavajući repo stopu, tako da joj još ostaje da pokuša sa obaveznom rezervom.
Međutim, ovaj mehanizam sa sobom nosi i brojne negativne posledice, ponajviše kroz poskupljenje kredita, što poslovanje čini skupljim i manje konkurentnim i time suprotnim deklarisanom cilju izvozno orijentisane privrede.
Uz to, skuplji krediti bi smanjili potrošnju stanovništva što bi možda pozitivno delovalo u smislu slabljenja inflatornih pritisaka, ali bi dodatno pogodilo građane, čiji je standard već pretrpeo veliki udarac zbog slabljenja dinara i visoke inflacije. Zbog svega toga, stručnjaci ne veruju da će NBS u skorijem periodu pribeći tom instrumentu pre očekujući nastavak primene dosadašnjih mera, a naročito podizanja repo stope.
Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke Goran Pitić veruje da će NBS pokušavati da obaveznu rezervu ostavi kao poslednju mogućnost jer je to „najskuplji i najrigidniji mehanizam".
"Koliko sam shvatio, trenutno se prave pokušaji da se sa državom postigne dogovor oko toga da se bolje upravlja cenama hrane u situacijama kada dolazi do njihovog velikog rasta ili pada. Ali, ako to ne doprinese smanjenju inflacije, mislim da će NBS morati da kaže da je ona odgovorna za stabilnost cena i da je onda moguće da će na dnevni red doći i podizanje obavezne rezerve", kaže Pitić.
On objašnjava da je povećanje obavezne rezerve nepopularna mera koja podiže troškove finansiranja.
"Banke će tada praviti nove kalkulacije svojih troškova i pitanje koliko tržište to može da istrpi. Ne bi trebalo zaboraviti da se smanjuje iznos subvencionisanih kredita i da je privreda u velikoj meri zadužena, a nezaposlenost velika. Uz to, za narednu godinu je ostavljen i rast cena struje i gasa, tako da bi NBS morala da ima razumevanje Vlade u vezi sa upravljanjem cenama", ističe Pitić.
Prema njegovim rečima, situacija je izuzetno komplikovana u vezi sa izvodljivošću bolje kontrole cena upravo zato što su poskupljenja struje i gasa odložena za 2011., zatim zato što nas očekuje predizborna godina i zato što je restrukturiranje javne potrošnje tek u ranoj fazi.
Intervencije ne popuštaju
Dinar je danas jači za 11 para i zvanični srednji kurs iznosi 107,2469 dinara za jedan evro. Centralna banka juče je intervenisala prodajom 10 miliona evra, a prekjuče sa 30 miliona tako da je od početka godine na intervencije potrošeno 2,43 milijarde evra.
Profesor Megtrend univerziteta Vladimir Vučković nije siguran u vezi s tim koliko je verovatno da će NBS posegnuti za obaveznom rezervom, podsećajući na ranije izjave guvernera da će izbegavati korišćenje tog instrumenta i da se ne razmatra njegova upotreba.
"Mislim da je dobro da se ta opcija ne razmatra zbog izvesno negativnih efekata koje bi dizanje rezerve imalo, a neizvesnih koristi", kaže Vučković.
Prema njegovim rečima, „teška artiljerija" u prošlosti nije davala dobre rezultate u Srbiji, tako da ove godine, ali ni sledeće, ne bi trebalo posezati za obaveznom rezervom radi regulisanja inflacije. Umesto toga, Srbija, kako kaže Vučković, mora da izađe na čistac i prihvati činioce koji doprinose inflaciji i da sprovede reforme kako bi se izborila sa rastom cena, a ne da koristi obaveznu rezervu da suzbije poskupljenja „čime se dalje odlaže rešenje tih pitanja".
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da će podizanje obavezne rezerve biti poslednja mera koju će iz arsenala centralne banke koja će biti upotrebljena i da će pre toga NBS nastaviti da podiže repo stopu. Nikolić dodaje da „treba biti realan u očekivanjima da NBS može da apsolutno zaustavi inflaciju i da se na kratak rok izbori sa rastom cena", napominjući da se restriktivnom monetarnom politikom može uticati na likvidnost, ali da inflacija zavisi od više faktora, od kojih mnogi nisu pod uticajem NBS-a.
"Tu je uvozna inflacija na koju monetarna vlast može slabo da utiče, zatim pritisak kursa, na koji se može delovati povećanjem repo stope, kojim se povećava interesovanje investitora za kupovinom repo hartija i pozitivno deluje na kurs, ali se time poskupljuju investicije u Srbiji. Sada ćemo imati i značajniju korekciju cena nafte i derivata na koju centralna banka ne može da utiče, a to ima posledice po rast cena, a od januara ćemo imati i poskupljenja po osnovu povećanja akciza na duvan, kaže Nikolić.
