Izvor: Blic, 22.Dec.2016, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostavljate sve za poslednji minut? Kriv je VAŠ OTAC
Prokrastinacija, ili odlaganje nečega što morate da uradite, retko je povezana samo sa lenjošću. Ona ima mnogo dublje psihološke uzroke, kao što je loš odnos s roditeljima ili loša percepcija protoka vremena. Ovo je nekoliko teorija o tome zašto sve odlažemo za poslednji minut, možda ćete se pronaći u nekoj od njih.
1. Vaš otac je bio veoma strog kad ste bili dete
Timoti Pičil, ekspret za prokrastinaciju, otkrio je da su ćerke autoritarnih očeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uglavnom sklone odlaganju kad odrastu. To je moguće za njih pasivno-agresivni način da se pobune protiv spoljnih pokušaja kontrole, jer to nisu mogle kad su bile male.
2. Nemate dobru percepciju vremena.
Jedna studija je otkrila da pojedini ljudi nemaju isto poimanje sadašnjeg vremena kao većina. Naprimer, ako je sada jul 2017. a dobili ste projekat za koji je rok jaunar 2018, veća je šansa da ćete prokrastinirati nego ako je jun 2017. a rok je decembar 2017. To je zato što kategorizujemo vreme po godinama, pa rok koji je ove godine deluje mnogo bliži nego sledeća godina, iako je u oba slučaja reč o šest meseci vremena. Probajte da sledeći put rok smestite u sadašnje vreme. Možete na kalendaru ofarbate te datume u istu boju.
3. Razmišljate u terminima "sve ili ništa"
Izgubiti 10 kilograma izgleda kao veliki poduhvat i privlačno je odlagati ga unedogled. Ljudi koji razmišljaju na način "to je deset kilograma", teže će ih skinuti od onih koji razmišljaju o tome kao o borbi iz dana u dan i skidanju kilograma po kilograma težine. Jedan način da se borite protiv ovakvog načina razmišljanja je da veliki zadatak radzvojite u više malih i polako stižete do cilja.
4. Nemate milosti prema sebi
Prokrastinatori su običnno više od stresom od ostalih ljudi, pre nego što uopšte počnu da dostižu neki cilj. Prema jednoj studiji, moguće je da same sebe spotiču mislima poput "Previše sam glup da bih učio, pa ću radije vreme provesti na Fejsbuku". Sa druge strane, ljudi koji su prema sebi pažljivi tokom teških trenutaka, bolje će se samo-regulisati, i bolje će kontrolisati svoje impulse.
5. Niste povezani sa svojim budućim "Ja"
Pičil je istraživao maturante i otkrio da oni koji su manje slični budućem "ja" kakvo žele da postanu, skloniji su prokrastinaciji kada je u pitanju učenje. Takođe, oni koji manje planiraju i manje razmišljaju o budućnosti nisu dovoljno motivisani da izvrše zadatke. Srećom, moguće je da se bolje povežete sa slikom sebe kakvu želite. Ako biste videli sliku sebe starijeg 20 ili 39 godina, bili biste skloniji da investirate u neku vrstu penzionog fonda.
.jpg)
